Ближи се референдум, који су аргументи за и против

Времена за размишљање остало је још мало – за дванаест дана грађани ће на више од 8.000 бирачких места моћи да се изјасне да ли су за измену највишег правног акта, која се односи искључиво на правосуђе. Најважније новине саткане су у промени начина избора судија и тужилаца – више их неће бирати Скупштина већ Високи савети судства и тужилаца. И чланови тих органа бираће се по новој процедури.

Професор Правног факултета у Београду Владан Петров сматра да је за грађане то важно, јер ће им гарантовати нове судије, који ће се бирати по новом систему, судије које ће бити максимално "имунизоване" од утицаја било које политике.

"Јавно тужилаштво не може да буде независно, као судство. Дакле, јавно тужилаштво мора да буде самостално и одговорно и мора да одржи везу са законодавном и извршном влашћу, а то је управо присуство јавног тужиоца које ће и даље бирати Народна скупштина и министра правде који ће бити присутан у том делу, али с ограниченим надлежностима", објашњава Петров.

Шта се замера у стручној и политичкој јавности

Те и друге измене део стручне и политичке јавности критиковао је претходних недеља – с једне стране, да се судијама и тужиоцима даје превише моћи, а с друге да су измене недовољне да се судска грана власти удаљи од утицаја преостале две. Замера се и недостатак времена за ширу јавну расправу.

Професор Правног факултета Зоран Томић оцењује да у предложеним амандманима прокламоване "независности судства" и записане "самосталности јавног тужилаштва" има, како је рекао, у забрињавајуће бледим траговима, као и у суморној овдашњој збиљи.

"Снажни и нелегитимни политички упливи не би текли доминантно парламентарним, него убудуће превасходно појединим судијским и јавно-тужилачким каналима. Активностима незанемарљивог броја раније како-тако устоличених правосудних кадрова јако 'нагињућих' извршној власти. Они би у осетној мери могли утицати на избор нестручних, а пристрасних, партијски подобних – њима самима сличних судија и јавних тужилаца", сматра Томић.

Доминантан став струке је да су промене корак напред 

Ипак, доминантан став струке је да су промене битан корак ка унапређењу положаја судија и тужилаца. Мада, нису сагласни око тога да ли је и довољан.

Омер Хаџиомеровић, судија Апелационог суда у пензији истиче да судска власт треба да ограничи извршну и законодавну власт.

"Све оно што је постигнуто, овај напредак у односу на претходни устав, изнуђено је притиском домаће и стручне јавности, међународне заједнице, изнуђено од извршне и законодавне власти да направи неке уступке и да се одрекне неког дела своје власти и у том смислу представља напредак. Ја зато то поздрављам, тај корак није епохални, корак који ће решити", каже Хаџиомеровић.

Пред нама је, како је рекао, веома дуг пут да добијемо независно судство, онакво какво желимо, али је ово у сваком случају представља напредак.

На том путу, ако предложена измена Устава добије подршку већине изашлих грађана, следећи корак је доношење пратећих закона.