РИК за грађане представио уставне амандмане

Циљ промене Устава је обезбеђивање веће независности, ефикасности и одговорности судства, веће самосталности и одговорности јавног тужилаштва, боља заштита права грађана и јачање владавине права, напомиње РИК.

Истакнуто је да се амандмани предвиђени Актом о промени Устава односе на правосуђе и да се њиме не мењају други делови Устава.

Њиме су предвиђене додатне гаранције за независност судства и судија, гарантује се и сталност судијске функције и предвиђа да ће највиши суд у Републици бити Врховни суд.

Судије ће бирати Високи савет судства

Судије, председника Врховног суда и председнике судова, према уставним новинама, бираће Високи савет судства, а не више Народна скупштина, а предвиђене су и промене у организацији јавног тужилаштва које би требало да обезбеде самосталност и одговорност јавних тужилаца.

Главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бираће Високи савет тужилаца, а не више Народна скупштина.

У детаљном објашњењу поменутих измена, РИК објашњава да се мењају уставне одредбе о уређењу судова и јавних тужилаштава, а имајући у виду да постоји међузависност између ових одредби и других одредби Устава, измењени су и чланови који се тичу начела поделе власти, надлежности Народне скупштине, начин одлучивања у Народној скупштини и састав Уставног суда, као и избор и именовање судија Уставног суда.

Додатне гаранције за независност судства и судија

Акт о промени Устава предвиђа и додатне гаранције за независност судства и судија, па РИК указује да је у систему поделе власти на законодавну, извршну и судску, судска власт независна.

"Однос три гране власти заснива се на међусобном проверавању и равнотежи, што значи да ни судска власт не може бити издвојена и одговорна сама себи. Судска власт припада судовима који су независни, а њихову одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку, као и Уставни суд у поступку по уставној жалби", наведено је.

Прокламовано је и да је судија независан, као и да је забрањен сваки непримерен утицај на судију у вршењу судијске функције.

Укида се први избор судија на мандат од три године и гарантује сталност судијске функције, која траје од избора за судију док судија не наврши радни век.

Предвиђени су и разлози због којих судији може пре времена да престане функција, што значи да се законом не могу прописивати други разлози.

Одлуку о престанку функције може да донесе само орган који судије и бира, а то је Високи савет судства.

Врховни суд највиши суд у Републици

Амандмани предвиђају и промену назива највишег суда у Републици, па ће уместо Врховни касациони суд тај суд носити назив Врховни суд, који је према објашњењу РИК-а, у складу са правном традицијом Србије, као и са надлежностима које традиционално има највиши суд у држави.

Високи савет судства чиниће 11 чланова од којих су шест судије које бирају њихове колеге судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и председник Врховног суда који, како наводи РИК, представља судску власт у целини.

Представници извршне и законодавне власти ће на овај начин у потпуности бити искључени из избора судија, а исто важи и за избор председника Врховног суда и председнике судова, које ће такође бирати Високи савет судства.

За чланове Високог савета судства из реда истакнутих правника могу бити изабрана лица са најмање 10 година искуства у правној струци, који не могу бити чланови политичке странке и морају бити достојни ове функције.

Њих бира Народна скупштина после спроведеног јавног конкурса.

Највеће промене у организаци јавног тужилаштва

Највеће промене тичу се организације јавног тужилаштва и предвиђају да функцију јавног тужилаштва врше Врховни јавни тужилац, главни тужиоци и јавни тужиоци.

Главни тужиоци вршиће функцију садашњих јавних тужилаца, а садашњи заменици јавних тужилаца постаће јавни тужиоци и вршиће функцију јавног тужилаштва заједно са главним јавним тужиоцима.

РИК указује да се предвиђеном променом обезбеђује већа самосталност и одговорност носилаца јавнотужилачке функције.

У складу са називом највишег суда, промењен је и назив највишег јавног тужилаштва у Врховно јавно тужилаштво, којим руководи врховни јавни тужилац.

Амандмани предвиђају и да главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бира Високи савет тужилаца, а не више Народна скупштина на предлог Владе.

Међутим, само Врховног јавног тужиоца ће и даље бирати Народна скупштина на предлог Високог савета тужилаштва, после спроведеног јавног конкурса.

Високи савет тужилаца самосталан државни орган

РИК напомиње да је Високи савет тужилаца самосталан државни орган који обезбеђује и јемчи самосталност и јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главних јавних тужилаца и јавних тужилаца.

Овај орган има 11 чланова од којих су пет јавни тужиоци које бирају главни јавни тужиоци и јавни тужиоци, четири истакнута правника које бира Народна скупштина, Врховни јавни тужилац и министар надлежан за правосуђе.

Амандманима је предвиђено да министар не може да гласа у поступку утврђивања дисциплинске одговорности јавних тужилаца.

О свим овим променама грађани ће се на референдуму изјаснити одговором са "да" или "не" на питање "Да ли сте за потврђивање акта о промени Устава Републике Србије?"

Републички референдум биће одржан у недељу, 16. јануара, од 7 до 20 часова.