Брнабићева представила предлог буџета: Средства ће највише бити усмерена у капиталне инвестиције

Посланици Скупштине Србије почели су расправу о Предлогу буџета за 2022. годину. Планирани буџетски приходи су 1.516 милијарди динара, расходи 1.717 милијарди динара. Планирани дефицит, у договору са ММФ-ом, износиће 200,2 милијарде динара.

Средства из буџета ће највише бити усмерена у капиталне инвестиције, истакла је премијерка Брнабић, која је представила предлог буџета за 2022. годину.

Изјавила је да ће БДП ове године први пут прећи 52 милијарде евра, оцењујући да је реч о историјском успеху.

Према њеним речима, Србија је на путу да достигне циљ да просечна плата до 2025. године буде 900 евра, а просечна пензија између 430 и 440 евра.

"Верујемо да ћемо до краја ове године по просечним зарадама престићи једну државу чланицу Европске уније. То ће значити да се као земља такмичимо у једној другој категорији, са много богатијим друштвима", приметила је Брнабићева.

Оценила је да је предлог буџета развојни и да треба да оствари раст привреде, обезбеди изградњу инфраструктурних пројеката и побољшање стандарда грађана.

Говорећи о ономе што је важно за грађане, навела је да се минимална зарада следеће године повећава за 9,4 одсто и прелази 35.000 динара, што је око 300 евра.

Додала је да се резоновало тако да је боље да људи задрже посао, а да минималац и не буде много повећан, него да се он више повећа, а да људи остану без радних места.

Најавила је да ће плате у јавном сектору расти у просеку за 7,4 одсто, а пензије за 5,5 одсто.

"Пензионерима ћемо 7. децембра дати по 20 евра помоћи, а у фебруару још једнократно 20.000 динара. Од почетка пандемије до фебруара 2022. сваком пензионеру ћемо дати по око 500 евра, сваком пунолетном грађанину по 200, нашим грађанима на Косову и Метохији по 100 евра, а незапсленима тамо по 200", истакла је она.

Када је реч о капиталним инвестицијама, рекла је да је за њих предложен рекордан износ од 485,8 милијарди, или 7,3 одсто БДП-а.

"Средства за капиталне инвестиције ће бити употребљена за изградњу ауто-путева, брзих саобраћајница, пруга, општих болница, болница, домова здравља, школа, института и научно технолоших паркова", рекла је Бранабић.

Када је реч о путној и железничкој инфраструктури, навела је изградњу београдског метроа која је почела у понедељак, затим брзу саобраћајницу Нови Сад-Рума, Моравски коридор, ауто пут Београд-Сарајево, затим Рума-Шабац-Лозница, обилазницу око Горњег Милановца, завршетак пруге Београд-Нови Сад, затим Суботица-Сегедин и почетак реконструкције пруге Ниш-Димитровград.

Закони о референдуму и експропријацији нису везани 

Премијерка је поводом протеста испред Скупштине Србије због Закона о експропријацији и Закона о референдуму, за које су они који протестују рекли да се усвајају због Рио Тинта, рекла да то нема везе са истином и оценила да се ради о глупости и будалаштини.

"То може рећи само неко ко није прочитао ове законе. Закон о експропријацији ће служити само томе да неки стратешки пројекти могу брже да се реализују", рекла је премијерка у Скупштини Србије.

Указала је да рецимо до сада нелегалан објекат на траси није могао да се уклони и да би нови закон требало да нађе решење и за такве ситуације.

Када је реч о Рио Тинту навела је да је сва земља коју Рио Сава, као фирма Рио Тинта у Србији поседује купила од људи чија је она била.

"Нема ниједне парцеле коју треба да експропришемо. Све је то купљено без икакве улоге државе, људи су само желели да продају земљу а они знају зашто", рекла је премијерка.

Када је реч о Закону о референдуму рекла је да је ствар и око њега једнако јасна и да је он требало да буде донесен још 2009. године.

"Садашњи закон је само усклађивање са уставом који су они прогурали 2006. године. Сада Демократска странка протестује а то је њихов закон, они су прогурали решење да нема прага за референдум", истакла је Брнабићева.

Премијерка је навела да је и Венецијанска комисија рекла да праг не треба да постоји, "јер ако постоји, више права добијају апстиненти од оних који изађу на референдум".

"Јавни дуг ће пасти на 53,8 одсто БДП-а"

Према њеним речима, приходи од пореза износе 86,9 одсто, односно 1.317,9 милијарди динара, а непорески 11,6 одсто, односно 175,7 милијарди динара, док донације чине 1,5 одсто укупних прихода, односно 23,4 милијарди динара.

Навела је да пројектовани дефицит за наредну годину износи три одсто, а да ће јавни дуг пасти на 53,8 одсто БДП-а.

"Смањујемо и јавни дуг и дефицит. Средњорочни план нам је да смањујемо дефицит опште државе на један одсто до 2024. године", рекла је Брнабићева.

Приметила је да је Фискални савет дао "никада бољу" оцену предлога буџета, за који је рекао да је опрезно планиран, те да фискална кретања могу бити чак и боља него што је предвиђено.

"Фискални савет чак каже да је повећање плата у јавном сектору конзервативно и да држи буџет стабилним", рекла је премијерка.

Премијерка је рекла да се повећава неопорезиви део бруто зараде са 18.300 динара на 19.300 динара уз истовремено смањење стопе доприноса за пензијско инвалидско осигурање на терет послодаваца за 0,5 одсто.

Када је реч о издвајањима за поједине области, навела је да је за здравство планирано 442 милијарде динара, што је за 0,15 одсто више у односу на други ребаланс буџета за 2021. годину, а у односу на 2019. годину је већи за чак 153 милијарди динара.

"Не постоји део Србије који смо забравили", рекла је премијерка која је детаљно најавила наставак започетих пројеката у болницама, клиничко-болничким центрима и домовима здравља.

За заштиту животне средине планирано 27,4 милијарде динара 

Истакла је да је за заштиту животне средине планирано 27,4 милијарде динара, од чега је део кроз ресорно министарство, а део кроз Министарство грађевинарства.

Брнабић је најавила изградњу санитарних депонија у 28 локалних самоуправа, изграднњу канализационе мреже, фабрика за пречишћавање отпадних вода, пројекте пошумљавања и друго.

Већа средства се издвајају и за образовање и просвету, рекла је Брнабић, наводећи да је реч од скоро 253 милијарди динара што представља увећање од 12 милијарди динара у односу на други ребаланс.

"У 2022. години планирано је да се заврши дигитализација наших школа", рекла је Брнабићева и истакла да се издвајају и додатна средства за научно-технолошке паркове.

Према њеним речима, већи је и буџет за културу и износи 14,8 милијарди динара, као и за пољопривреду, указујући да су, између осталог, повећане субвенције за пољопривреднике.

Предлог Закона о буџету могао би већ сутра да буде усвојен, најавио је председник Скупштине Србије Ивица Дачић.

Народни посланици најавили су, учествујући у расправи о Предлогу буџета за 2022. годину, да ће подржати владин предлог.