Јутарњи дијалог власти и опозиције – иза кулиса

Дијалог страначких представника у Јутарњем програму отпочео је 1. јула. Током протекла четири месеца, емитовано је осамнаест разговора (или покушаја разговора). Гости су увек дан раније информисани о томе с ким разговарају и о којим темама. РТС предлаже теме разговора (то су углавном главне вести тих дана), али не бира госте по имену и презимену, већ оставља странкама да одлуче ко од њихових представника може најбоље да представи њихове ставове о задатој теми или, једноставно, да говори у име њих.

Убрзо пошто је у Скупштини Србије отпочео међупартијски дијалог, почело је и емитовање разговора страначких представника у Јутарњем програму. Поједностављено речено, оно што се одвија на два колосека дијалога, сада је и пред камерама, уживо.

Четири месеца касније, пошто је дијалог већ завршен и дошло се и до предлога споразума о изборним условима (који су неки потписали а неки не, али најављује се његова примена), оно што је у почетку било тема разговора (изборни услови) је промењено и већ неколико недеља разговарамо о другим темама које су актуелне (епидемија, дијалог Београда и Приштине, однос према ЕУ и сл. зависно од недеље до недеље).

План је да се гледаоци информишу и о тим сегментима програма странака у Србији.

Са ким су у студију и о чему ће се разговарати – обе стране које гостују увек су информисане дан раније, док се позив за гостовање странкама упућује бар два дана раније.

Изузетак је био само последњи дијалог, у петак, 29. октобра.

Како је у среду увече једна страна отказала гостовање, дијалог планиран за четвртак 28. је отказан и у четвртак су за петак позвани други гости.

Врло брзо, добили смо потврдне одговоре: из ДС-а су јавили да је њихов представник Драгана Ракић, а готово истовремено из СНС-а да њих представља Владимир Орлић.

И госпођа Ракић и господин Орлић су знали "ко је са друге стране" – то поново наглашавам јер нема изненађења, сви гости увек знају с ким ће и о чему сутра разговарати.

Осим у једном случају.

Када смо у уторак, 7. октобра, Странци слободе и правде и Српској напредној странци упутили позив за гостовање, нисам могла ни да претпоставим да ни ја као водитељ до 10. октобра ујутро нећу знати ко су, у ствари, гости.

Наиме, након два дана посредовања и уговарања, у четвртак сам информисана само да ћемо сигурно имати госте. Ко ће то бити, нико није желео да открије пре друге стране, тако да се испоставило – сазнаћемо непосредно пред почетак разговора.

Колеге из обезбеђења и протокола негодовале су јер нису знале ко ће им се појавити на улазу (а тог јутра гости у Јутарњем били су и инострани званичници чији долазак подразумева посебан протокол који подразумева да се зна ко у зграду улази), а још нисам сигурна да ли је више било комично или тужно петнаестак минута пред улазак у студио чекати "госте изненађења" и гледајући кроз прозор канцеларије откривати ко ће се у ствари појавити.

Дошли су Борко Стефановић и Владимир Орлић – један на улаз у Абердаревој, други у Таковској.

И наравно – то није нормална ситуација.

Уопште није нормално да се припремате за разговор у којем не знате са ким тачно разговарате.

Нити да се током тзв. форшпана у Јутарњем најављују неименовани представници странака, а увек се гости најављују по имену и уз фотографију. Непотребна "мистерија" око имена гостију није само непоштовање РТС-а као институције, већ бројних гледалаца Јутарњег програма.

Зашто смо на то пристали? Зато јер су околности такве да су многи преосетљиви, навијачки расположени... у таквој ситуацији одлучили смо да бар ми учинимо све, макар и на сопствену штету, да омогућимо да до разговора уопште дође. Како је изгледао, гледаоци су видели у програму.

И то је, у најкраћем, оно што претходи и што се не види у двадесетак минута програма. Истовремено, то је и одговор на питање "зашто неке госте намерно изнова зовем", а које сам чула у неким медијима (не знам да ли је постављено из наивности или необавештености или је неки трећи разлог у питању, али ниједан није оправдан).

Неки су гости већ почели да се понављају – неки ће се поновити, зовемо све опет, редом, укруг. То је одговор оним представницима странака који питају када ће поново доћи на ред.

За њих и додатна напомена: колега Зоран Станојевић има четири госта уторком у емисији "Реч на реч". Настојимо да "промешамо карте" и да не зовемо у истој недељи исте странке, уколико је то могуће.

За разлику од емисије "Реч на реч", која има строго дефинисана правила, у Јутарњем програму нема утишавања микрофона. Јутарњи разговори су покушај (који понекад и успева) да до разговора дође, да се два госта који претендују на озбиљно бављење политиком наведу да се озбиљно понашају, да покушају да чују и оног другог.

Као водитељ, трудим се (без повишеног тона чак и кад су гости бучни) да их вратим на тему, да добијем одговор на питање и да упозорим, кад затреба, да треба да се понашају примерено месту на ком се налазе и термину у ком гостују, да воде рачуна о начину изражавања... Да не треба да вичу, јер се и без много буке може саопштити став, пристојно и аргументовано.

На питање које се такође чуло (у неким медијима) током протеклих недеља: "Каква је то дебата кад у њој постоји и друга страна, а не само један гост који би саопштио свој став?", немам одговор.

Дијалог може бити пристојан или не, могу му се приписати различити епитети, али да би постојао, у њему, по дефиницији, морају да учествују две стране.

И ту се водитељ не рачуна – ми нисмо ничији политички противници, ми само питамо и водимо рачуна да гледаоци нашег програма тај програм и одговоре на питања чују.

Дијалог је огледало политичког живота у Србији у ком, примећујем, свако гледа само свој одраз. Али, многи заборављају да је свако сâм одговоран за то да ли ће му се допасти слика коју у огледалу види.

Списак емисија Јутарњег програма у којима су дијалог водили представници странака:

Јутарњи дијалог власти и опозиције – иза кулиса

Списак емисија Јутарњег програма у којима су дијалог водили представници странака:

Јул:

Август:

Септембар:

Октобар:

Коментари