ЕK препоручила отварање два кластера са Србијом

Kомисија у Извештају, који ће представити у Стразбуру, констатује напредак Србије у усклађивању са ЕУ мерилима, посебно у области политике опрезивања и енергетике.

"Европска комисија је препоручила да су испуњена прелазна мерила за ове кластере и да би они требало да буду отворени", стоји у тексту Извештаја о Србији.

Европска комисија у свом најновијем Извештају о ситуацији у Србији од јуна 2020. године до јуна 2021. године констатује "ограничен напредак" у областима реформе јавне администрације, правосуђа, борбе против корупције и организованог криминала и медија.

У Извештају, Србија се позива да обезбеди одговарајућу законску заштиту од потенцијалног политичког утицаја на судство, да ради на новој стратегији за борбу против корупције и достави "уверљиве резултате" у области ефикасне истраге, процесуирања и пресуда за озбиљне случајеве организованог криминала.

"Ограничен напредак" у слободи изражавања

За разлику од прошлогодишњег извештаја, последња оцена ЕK јесте да је Србија у области слободе изражавања и медија постигла "ограничени напредак", а да се даље мора јачати окружење погодно за неометану слободу говора.

"Вербални напади високопозиционираних званичника на новинаре су настављени док случајеви претњи и насиља остају забрињавајући", стоји у Извештају ЕК.

Извештај ЕK и ове године даје позитивне оцене о економским показатељима у Србији, уз констатацију да је српска привреда током кризе изазване пандемијом доживела тек "благи пад" од један одсто у 2020. години, а да је негативан утицај кризе ублажен "јаким привредним растом у времену пре пандемије као и одговарајућим фискалним и монетарним мерама подршке, као и релативно кратким роком затварања земље".

ЕK поново наглашава да ће бризна преговора Србије о чланству у ЕУ и даље зависти првенствено од брзине реформи у области владавине права и нормализације односа са Приштином.

У том контексту, Србија се позива да даље напредује у имплементацији свих постигнутих договора са Приштином и допринесе постизању свеобухватног правнообавезујућег споразума о нормализацији односа.

"Овај споразум је хитан и кључан како би и Србија и Kосово напредовали на свом путу ка ЕУ", стоји у Извештају.

Додаје се и да је Србија остала посвећена билатералним односима са другим земљама региона, али и да су "односи са Црном Гором били обележени тензијама".

У Извештају Kомисије се констатује и да је усклађеност Србије са одлукама ЕУ порасла са 56 на 61 одсто, али и оцењује да је у многим потезима Србија "ишла супротно" од одлука Уније.

Србија је поново похваљења због учешћа у безбедносним мисијама и операцијама ЕУ, а посебно за свој "значајан допринос" управљању миграционим токовима и ефикасној примени стретегија заједничког урпваљања границама.

У Извештају је понављен и позив српским властима да буду "проактивније и објективније" када је реч о наративу о ЕУ, која је "највећи политички и економски партнер Србије".

Извештај Европске комисије о Србији би званично требало да буде усвојен и представљен у уторак, 19. октобра у Стразбуру.