Поповићева: Измене Устава ради веће демократичности државе

Поповићева је на новом јавном слушању о изменама Устава у Дому народне Скупштине Србије рекла да се то ради ради унапређења демократичности државе, а што је и обавеза државе по ревидираном Акционом плану за преговарачко Поглавље 23 (које се односи на правосуђе и основна права).

Одредбе се, како је указала, мењају у циљу успостављања бољег система предлагања, избора, премештаја и престанка функције судије, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

"То би омогућило да улазак у правосуђе буде заснован на објективним критеријумима вредновања, правичним процедурама избора, отвореност за све кандидате одговарајућих квалификација и транспарентност из угла опште јавности, истакла је Попвоћева.

Да би, како је додала, ови позитивни ефекти били остварени, неопходно је да Високи савет судства (ВСС) и Државно веће тужилаца (ДВТ) буду ојачани и преузму водеће улоге у управљању правосуђем, али и већу одговоност за одлуке које доносе.

"Овде управо расправљамо о саставу ВСС и ДВТ на који начин ће они бити организовани, да ли ће у ДВТ остати републички јавни тужилац који ће променити назив и да ли ће у ВСС бити или неће председник Врховног касационог суда", навала је Поповићева и позвала заинтересоване да се сугестијама и примедбама укључе у дискусију. 

"Промена Устава услов за даљу реформу правног система"

Поповићева је истакла да је промена Устава у области правосуђа услов за даљу реформу правног система и најзначајнија реформа у области владавине права, која, како је указала, представља основну вредност сваког демократког друштва и један је од приоритета политике Европске уније.

"Управо због своје важности прве активности у ревидирираном Акционом плану за Поглавље 23, посвећене су промени Устава у циљу унапређења квалитета правде, као и независности, непристрасности, стручности, одговоности и ефикасности правосуђа", навела је министарка.

Да је неопходно мењати одредбе Устава у области правосуђа, према речима министарке, констатовано је након анализа постојећих одредби Устава са становишта општеприхваћених европских и међнародних стандарда изражених кроз документе ЕУ, Уједињених нација, Савета Европе, посебно Венецијанске комисије, али и групе држава против корупције (ГРЕКО), Европске комисије за ефикасност правосуђа, Kонсултативног већа европских судија и Kонсултативног већа европских тужилаца и Европске мреже савета правосуђа.

Дачић: За промену Устава потребна измена и Закона о референдуму

Председник Скупштине Србије Ивица Да;i' објаснио је на јавном слушању да је неопходно изменити и Закон о референдуму, како би се ускладио са постојећим Уставом, те додаје да је за успех референдума потребна већина од броја изашлих грађана, али не више од 50 одсто укупног броја бирача.

Јавном слушању су присуствовали и представници цивилног сектора, а Дачић је поновио процедуру за промену Устава и информацију да је за 8. јун заказао пленарну седницу.

Посланици ће на пленарној седници одлучивати да ли ће прихватити Предлог владе о промени Устава и ако буде прихваћен Одбор за уставна питања и законодавство предложиће конкретне промене, односно посао је одбора да напише амандмане.

"О тим амандманима ћемо се изјаснити, а након тога у року од 60 дана требало би да буде одржан референдум на којем ће се изјаснити грађани", naveo је Дачић.

Дачић напомиње да у међувремену треба да се промени Закон о референдуму, зато што постојећи није усклађен са Уставом, иако је то требало да се уради годину дана од дана доношења Устава.

Објаснио је да је укинута одредба претходног Устава из 90-тих година по којој је за промену Устава било потребно да изађе и гласа више од половине свих бирача.

Новим Уставом је, подсећа, та одредба укинута, односно проценат изашлих није услов, већ је потребно само да гласа већина изашлих.

Рекао је и да се неће прекинути са јавним расправама 8. јуна за када је заказана пленарна седница, додајући да ће то на наки начин бити почетак даљих расправа о конкретном тексту.

"Требало би да уложимо максималне напоре да постигнемо најбоље решење са којим би били сагласни и представници власти, али и предстваници струковних удружења, цивлиног сектора, ЕУ...Чекаће нас напоран рад", поручио је председник парламента.

Према његовим речима, намера серије јавних слушања је да се у поступак промене Устава укључе сви релевантни друштвени фактори, да се чују њихови ставови и предлози и да се на тај начин обезбеди што је могуће већа сагласност око будућег текста Устава.

"Ми ћемо наставити да разговарамо са свима који могу да помогну да дођемо до неких решења, имаћемо разговоре и ван Београда, у Нишу, Новом Саду и Kрагујевцу", рекао је Дачић.

Још једном је указао да се процедура промене Устава Србије односи на одредбе из области правосуђа, конкретно односи се на начин избора носилаца правосудних функција.

"То је наша обавеза која проситиче из преговарачког процеса за приступање ЕУ, али још више наша унутрашња потреба да добијемо још већу заштиту и једнакост грађана пред законом и чвршће гаранције за независност правосуђа", закључио је Дачић.