Адмирал Фого: Србија мора сама да бира своје партнере

На позив начелника Генералштаба Војске Србије, генерала Милана Мојсиловића, у дводневној узвратној посети Републици Србији борави командант Команде здружених снага НАТО-а из Напуља, адмирал Џејмс Фого.

Са српским званичницима разговара о сарадњи Војске Србије и Кфора, заједничким активностима у оквиру програма Партнерство за мир и активностима из домена обуке. У интервјуу за РТС, адмирал Фого говорио је и о сарадњи Србије са Кином и набавци руског наоружања и опреме.

Господине амдирале, који је разлог Ваше посете Србији?

– Сврха мог доласка у Србију је иста као и увек. Био сам овде много пута. Овде сам да унапредим квалитет односа са Војском Србије, да се видим са новим начелником Генералштаба генералом Мојсиловићем, и овако узвраћамо на његову посету у мају ове године.

Да ли сте задовољни нивоом сарадње са Војском Србије? Шта мислите о учешћу Војске Србије у здруженим, заједничким војним вежбама?

– Мислим да је Војска Србије веома професионална. Видео сам српске војнике на терену, упознао сам српске војнике. Први пут кад сам дошао овде, 2005. године, био сам добар пријатељ вашег изасланика одбране у Вашингтону генерала Милорада Перића, који се вратио и био заменик министра одбране.

Од тада сам упознао два начелника Генералштаба, генерала Мојсиловића и генерала Диковића. Заједно смо радили на питањима између Србије и Косова. Мислим да су односи између мојих снага на Косову - Кфора  и Војске Србије овде у Србији, а нарочито у седишту у Београду, одлични и веома професионални.

Сарадња са Србијом је веома важна али и осетљива тема кад је реч о Косову и Кфору. Кфор је трећи у ланцу реаговања. Шта то значи? Ако косовска полиција покуша да преузме потпуну контролу на Северу Косова и дође до озбиљних сукоба са српским становништвом, да ли ће у том случају бити примењен тај ланац реаговања?

– Ви мислите о статусу Кфора као трећег у ланцу реаговања. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, имамо одговорност за безбедно и сигурно окружење и слободу кретања широм Косова, у сарадњи са косовским институцијама. Тамо су косовска полиција, као и мисија Европске уније – Еулекс.

Ако идемо редом, косовска полиција, Еулекс и Кфор, Кфор је технички трећи у ланцу реаговања. Али ми имамо одговорност за одржавање безбедног и сигурног окружења у свим околностима.

Искрено, мислим да смо у претходних 20 година обавили прилично добар посао. Летос смо обележили 20 година присуства на Косову. За то време, 213 војника НАТО-а је, нажалост дало свој живот за чување мира, и памтимо их с поштовањем, а у јуну ове године смо им подигли споменик у близини кампа "Филмски град", седишта Кфора у Приштини.

Све време одржавамо блиске везе и сарадњу са Војском Србије по овом питању. Мислим да је до сад било добро.

Недавно је овде боравио главни заповедник савезничких снага у Европи генерал Волтерс. Сада сте Ви у посети Србији. Због чега је НАТО, и поред познатог става, толико заинтересован за земљу која не жели да се прикључи Алијанси?

– Не само генерал Волтерс, већ и председавајући Војног комитета ваздухопловни маршал Стјуарт Пич. Разговарао сам са маршалом пре овог доласка у Србију. Генерал Волтерс је мој директни надређени у ланцу командовања, он је врховни командант Савезничких снага у Европи.

Свима нама је у интересу стабилност и безбедност на Балкану, што води до економског благостања. Сви редовно долазимо овде, ја вероватно чешће од других, јер имам одговорност за НАТО војну канцеларију за везу у Београду, за снаге на Косову, којих има између 3.500 и 3.600, за штаб НАТО-а у Сарајеву, где идем сутра на примопредају дужности команданта.

Одржавамо везу и са снагама ЕУ у Сарајеву, тако да постоји група кључних лидера који долазе овде да разговарају са вашим државним органима. Данас сам се видео са замеником министра спољних послова, замеником министра одбране, као и генералом Мојсиловићем. Тај дијалог је веома важан и ми га одржавамо.

Србија је недавно купила неко руско наоружање. Да ли то изазива забринутост у Вашој комади или целом НАТО-у?

– Србија мора сама да бира своје партнере и земље с којима жели да има односе или трансакције. Наравно да је то избор Србије као демократске земље. Међутим, знам да је Србија партнер НАТО-а.

Имате међународно партнерство са НАТО-ом и ми то партнерство реализујемо кроз вежбу "REGEX 2018", периодичне доласке мобилних тимова за обуку, као и кроз билатералну падобранску вежбу са снагама Сједињених Држава 2017. године.

Идем у Војну академију како бих са потпуковницима и пуковницима причао управо о томе како се све ово одвија. С друге стране, имате однос са Русијом и другим државама партнерима. То је ваш избор. Лично, немам проблем с тим. Ипак, верујем да су будућност ове земље и њен економски напредак повезани са евроатлантским интеграцијама, што на крају представља чланство у Европској унији и надам се да ће се то десити.

А да ли добре везе Србије са Кином и Русијом изазивају забринутост?

– Да, имате добре односе са Кином. Једна демократска земља има могућност да сама бира. Видимо да Кина напредује, и надамо се да ће наставити да напредује мирно, како се Кина буде приближавала другим нацијама, да ће поштовати норме, институције и стандарде понашања у свету који су настали након великог конфликта – Другог светског рата.

Знате да су Сједињене Државе помогле Кини у том рату, на Пацифику. Ми смо поразили Јапанско царство како би Кина и Кореја могле да буду безбедне. Неки догађаји у Јужнокинеском мору су неприкладни и тренутно видимо неке догађаје у Хонгконгу који забрињавају.

Ипак, Србија сама бира с ким жели да ступа у односе и заиста се надам да ће Кина наставити да напредује мирним путем за добробит целог света, а не само неког посебног интереса на само једном месту.

Како у светлу последњег Самита НАТО-а у Лондону, видите будућност НАТО-а кроз 20 година, без обзира на различите поруке, и забринутост због финансирања?

– Управо смо прославили седамдесетогодишњицу. Не бисте могли тако нешто поново да урадите данас. Алијанса је била веома успешна. Једини пут кад је члан 5 Северноатлантског уговора активиран био је приликом напада на моју земљу 11. септембра 2011, када су нам савезници и партнери дошли у помоћ у рату против тероризма. То је свакако нешто што ћемо узимати у обзир.

Мислим да је дијалог у Лондону на Самиту и састанку лидера показао искреност, значајне разговоре о стварним питањима као што је подела трошкова, отвореност, као и флексибилност. Мислим да су то показатељи веома здраве организације.

Упркос томе, ако се осврнете на претходних четири-пет година, укупни издаци за одбрану НАТО-а су порасли за више милијарди долара. Чланице су посвећене достизању циља од 2 одсто до 2024, што значи улагање више средстава у одбрану за заједничку добробит тренутних 29, а ускоро и 30 чланица. Мислим да је ово био веома успешан самит и веома сам задовољан исходом.

Када ћемо се видети следећи пут?

Следећи пут ћу доћи, сигуран сам да ће ме поново позвати, надам се да ће све добро проћи у Војној академији и можда ће ме поново позвати да одржим предавање на другом курсу.