Шта пише у новом извештају ЕК о стању владавине права у Србији

"У неким областима Србија је постигла напредак у законодавним и институционалним реформама, док се у другим суочава са озбиљним кашењима. Постоје области у којима резултати почињу да се примећују, док у другима још нема опипљивих резултата", оцењује Европска комисија у извештају који је прошле недеље упутила земљама чланицама.

Европска комисија два пута годишње извештава о напретку у поглављима 23 и 24, а ови извештаји имају одлучујућу улогу у одлукама о отварању нових преговарачких поглавља.

ЕК наводи да је процес уставних реформи у циљу јачања независности правосуђа тренутно "на чекању", од када је Влада у новембру 2018. поднела иницијативу Народној скупштини за измену Устава.

"Српске власти најавиле су да се следећи корак, гласање на пленарој седници Скупштине, очекује после парламентарних избора на пролеће 2020. године", наводи извештај и подсећа да је Венецијанска комисија оценила да Владин предлог измена Устава следи њене препоруке.

"Званичници настављају да јавно коментаришу текуће истраге и судске процесе"

Док су уставне промене на чекању, Комисија оцењује да "садашњи уставни и законски оквир и даље оставља простор за непримерен политички утицај на правосуђе."

"Владини званичници, некад и на највишем нивоу, настављају да јавно коментаришу текуће истраге и судске процесе, као и појединачне судије и тужиоце. Кампање у таблоидима усмераване су на чланове правосуђа познате по критичким ставовима о реформи правосуђа. Правилник о понашању за чланове парламента и Владе о границама дозвољеног у коментарисању судских одлука и поступака не предвиђе никакве санкције, а Србија тек треба да пружи информације о његовој примени", наводи се у извештају.

Говорећи о ефикасности судова, извештај Комисије наводи да подаци за прву половину 2019. године показују да се наставља тренд смањивања броја дугих суђења, старијих од две године.

Европска комисија оцењује да постоји озбиљно кашњење у координацији антикорупцијских политика, изменама Закона о финансирању политичких активности, као и у усвајању измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у односу на раније постављене рокове.

"Забрињавајући случајеви претњи, застрашивања и насиља против новинара"

Оцењујући рад на Медијској стратегији, Комисија наводи да је Радна група коју је поново сазвала председница Владе у септембру 2019, довршила рад на нацрту на "консензуалан и транспарентан" начин.

"У целини, од када је у пролеће 2018. године председница Владе поново покренула процес, рад је био инклузиван и транспарентан, али медијска удружења примећују, међутим, да ранији нацрт који је упућен Европској комисији у мају 2019. године није одобрила Радна група", истиче се у извештају.

"Случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима и даље су забрињавајући, посебно на локалном нивоу", оцењује Европска комисија и додаје да је "политички и економски утицај на медије и даље разлог за бригу".

Независност РЕМ-а треба да буде ојачана омогућавањем да штити медијски плурализам и да остварује своје задатке у односу на програмске промене које нарушавају програмски садржај који је предвиђен дозволама за емитовање, као и давањем овлашћења за издавање сразмерних новчаних казни, наводи извештај.

Позитивни кораци у управљању границама и миграцијама

У делу извештаја о поглављу 24, наводи се да постоје позитивни кораци у управљању границама и миграцијама, укључујући и примену процедура за азил које су у складу са европским стандардима, борби против сајбер криминала, трговине људима, прања новца.

"Све наведено требало би да као резултат донесе бољи учинак у борби против организованог криминала, проактивнији приступ у финансијским истрагама и конфисковању нелегално стечених средстава", оцењује Комисија.

Расправа о отварању нових преговарачких поглавља са Србијом у светлу извештаја Европске комисије почеће ове недеље, на нивоу радних група за проширење ЕУ. Србија тренутно има четири поглавља технички спремна за отварање, а дипломатски извори у Бриселу оцењују да је реално да у децембру буду отворена два или једно поглавље.

Најбоље шансе да буде отворено има поглавље 4 о слободном кретању капитала, као и поглавље 2 о слободном кретању радника, док су у процедури одлучивања и поглавље 21 о трансевропским мрежама и поглавље 14 о политици саобраћаја, преносе извори у Бриселу.