Брнабић: Шарчевић није одговоран, један од најбољих у влади

Ана Брнабић је изјавила да не види одговорност министра просвете Младена Шарчевића за то што је тест из математике "процурео'" у јавност и што је одложено полагање тог предмета из мале матуре, уз оцену да је Шарчевић један од најбољих министара у влади.

Брнабићева је додала да су управо у образовању највидљивији резултати спроведених реформи. Истакла је да нема шта да замери Шарчевићу, већ да му захваљује за све што је урадио у образовању, што је био храбар и што се борио.

"Не прихватам оставку Шарчевића, драго ми је што је он министар просвете и поносна сам што је министар у мојој влади", рекла је Брнабићева новинарима у Паризу, где борави у званичној посети, коментаришући случај са крађом теста из математике и одлагањем полагања мале матуре.

Премијерка је напоменула да јој није драго због свега што се десило са полагањем мале матуре и додала да се то дешава и у другим земљама - у Хрватској, Великој Британији и многим напреднијим земљама ЕУ.

Премијерка је нагласила да се поступило најбоље што је могло у датим околностима и да је проблем одмах уочен тако да је плагање теста из математике померено само за дан.

Брнабићева је истовремено указала и на потребу да се тестови за полагање матуре дигитализују.

"Цела матура и тестови биће много безбеднији од следеће школске године и у томе ћемо бити једна од напреднијих земаља", навела је премијерка и приметила да се "проваљивање" тестова и раније дешавало, али да се у јавности није дизала толика гужва око тога као овог пута јер је, како каже, раније било много већих проблема о којима се говорило.

"Знаће се именом и презименом ко су одговорни"

Упитана ко сноси највећу одговорност за крађу тестова, Брнабићева је рекла да није боравила у Србији када се све дешавало и да нема довољно информација нити права да сваљује одговорност на било кога.

Истакла је да све релевантне институције раде на том случају и да ће се све решити у најкраћем могућем року. "Знаће се именом и презименом ко су одговорни, а то ће уз дигитализацију и технолошки напредак допринети да следеће године све буде другачије и да се такве ствари више не раде", нагласила је премијерка.

На питање да ли мали матуранти, родитељи и наставници сада могу бити сигурни да неће бити проблема у вези са коначним исходом мале матуре, премијерка је навела да то што је Министарство просвете одмах реаговало доказује да тестови јесу и да ће бити апсолутно сигурни.

"Политички гледано, вероватно је најлакше било да се зажмури на једно око и пусти да то тако прође. Међутим, одмах смо реаговали и обезбедили резервне тестове и све системе контроле", навела је Брнабићева.

Како је рекла, лично је заинтересована да са полагањем матуре све прође како треба, јер је и њен братанац мали матурант.

"У контакту сам са њим и целом породицом да бих знала како је прошао и како је на њега деловало одлагање теста. Није крај света", рекла је премијерка.

Подсетила је на време када је и сама полагала пријемни испит за средњу школу.

"Погледајте какво је било наше школовање у прошлости. Три месеца пре краја школске године није се знало да ли ћете имати матуру, како ће изгледати матура, да ли ћете и из чега имати пријемни. Данас је Србија много другачија земља", рекла је Брнабићева.

Говорећи о резултатима у образовању током Шарчевићевог мандата, подсетила је да је после 10 година "неуспелих и јалових покушаја" програмирање уведено као обавезан предмет у основне школе и у чему је, истакла је она, Србија препозната као један од лидера у Европи.

Програмирање није уведено тако да децу учите шта су компјутери, флопи дискови, како се историјски развијала ИТ индустрија, већ учите "Скреч, "Пајтон", а од 1. септембра ове године "Pygame", што су најнапредније технологије.

Премијерка је навела да је уведен и систем дуалног образовања захваљујући чему је, каже, МТУ данас у Србији.

Додала је да је, од када је Шарчевић на челу Министарства, у Србији први пут формиран Фонд за науку, као и да је дуално образовање уведено у високо школство, а предузетништво и финансијска писменост у основне школе.

"Пет пута су повећана специјализована ИТ одељења у средњим школама, за 20 одсто смо повећали капацитет техничких факултета - њихов број, просторије, опрему...", навела је Брнабићева.