Може ли Британија да избаци КиМ са дневног реда седница СБ?

Представник Велике Британије у УН 14. маја ове године је говорио: "Крајње је време да се Савет безбедности ређе састаје овим поводом. Морамо да се фокусирамо на стварне претње међународном миру и безбедности. У ту категорију не спада ситуација на Косову".

Више пута поновљен став у Уједињеним нацијама, Британија би током председавања Саветом безбедности могла да преточи у предлог. Тако би први пут изостала редовна тромесечна седница о јужној покрајини. За Владу Србије то је неозбиљно и неискрено, али очекивано.

"Очигледно је да њих не интересује српски став. То је за нас јасна порука", истакао је министар спољних послова Ивица Дачић.

А она уочи преседавања стиже из медија, не и од званичног Лондона.

Медији у Британији ни слова не посвећују овој теми, а упућени спољнополитички аналитичари, што блиски странкама, што они независни, просто су изненађени да њихова земља сутра преузима председавање Саветом безбедности, јер, кажу, сви су толико обузети Брегзитом да им је то једноставно промакло, наводи дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић.

Додаје да службеници у Форин офису најављују да ће оквири и смернице британског плана председавања Саветом безбедности бити објављени на страницама Њујорк тајмса.

Иако доследан, план Велике Британије, за познаваоце прилика, нема велике шансе да успе. Упркос томе што за процедурална питања не важи право вета.

"Вета нема, али има договора, и председавајући је дужан да делује у договору са осталим члановима. Јер они поред тога што користе своје право првог међу једнакима воде рачуна да не покваре односе", каже бивши дипломата Владислав Јовановић.

"Ми вероватно рачунамо на подршку руског амбасадора и подршку Кине, где би се то питање одлагало, односно да би се расправљало у Савету безбедости и даље о Косову", истиче Слободан Зечевић са Института за европске студије. 

Привремено уклањање косовског питања са дневног реда, не значи и уклањање проблема. Бар не за Србију, сматрају стручњаци.

"Нама је у интересу да буде стално пред очима јавности јер колико се више мења однос снага у свету толико тај проблем постаје очигледнији", поручује Јовановић.

"Крајњи циљ би био, када се све то утврди да се каже – било би нормално да Косово уђе у УН, да се призна као независна држава, и у друге међународне организације попут Интерпола и других", додаје Зечевић.

Промену формата седница Савета брзбедности о Косову и Метохији, осим Британије, тражи и неколико западних земаља. Истовремено се залажу за смањење буџета УНМИК-а.