Вучић у Мостару: Најважније да имамо мир и стабилност

Александар Вучић је, на заједничкој конференцији за медије након трилатералног састанка у Мостару, поручио да је најважније да данас имамо мир и стабилност у региону и да три земље јачају трговинске везе.

Вучић је објаснио да је Република Србија у 2017. увећала трговинску размену са Хрватском за 14,2 одсто, а са БиХ за 13,1 одсто.

"Наше је да направимо оквире у којима ће људи да се осећају сигурно и слободно, да раде добро и да запошљавају већи број људи", поручио је председник Србије након састанка на ком су учествовали и чланови Председништва БиХ и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић

Рекао је да је окосница данашњег "мини самита" била Стратегија за проширење ЕУ на земље Западног Балкана. 

Наши разговори нису слатки и једноставни, каже Вучић, додајући да "имамо безброј проблема које покушавамо да ублажимо и решавамо".

"Озбиљно расту и увоз и извоз из наше земље. То је добро за привреде наших земаља", напоменуо је председник Србије.

Најавио је да ће за девет дана у Србију доћи хрватски министар саобраћаја са којим ће се разговарати о реконструкцији пруге Београд-Загреб за шта је, како је рекао, Београда спреман.

"Та инфраструктура једна је од шест иницијатива за нас од кључног значаја", рекао је Вучић и додао да се то односи и на БиХ, када је реч о градњи аутопута.

Вучић је констатовао да је ЦЕФТА много тога доброг донела, као и политичку стабилност, али је, казао је, достигла и нешто што је врх наше сарадње, да пронађемо и додатне механизме.

"Од Европске уније смо добили 115 питања на која треба да одговоримо, многи касне, али ми желимо и морамо да убрзамо наш рад. Треба да разговарамо и о будућности, да радимо на уједњачавању пореских и царинских стопа, стопа за субвенције, да направимо јединствен привредних амбијент, то нема везе са стварањем некаквих Југославија. Сигуран сам да ће та да идеја победити", истакао је Вучић.

"Млади неће одлазити ако имају где да раде" 

Неће, каже, млади одлазити из наших земаља док не буду имали где да раде, а инвеститори неће долазити док не буду сигурни у политичку стабилност и мир.

Када је реч о питањима граница, Вучић је рекао да и све три земље међусобно имају нерешено питање граница.

"Што се Србије тиче, спремни смо да у наредне две године билатерално решимо то питање са Хрватском, ако не успемо, онда ћемо да узмемо арбитражу. То је важно и за европски пут али и за наше међусобне односе", напоменуо је председник Србије.

Такође, на трилатералном састанку било је речи и о уклањању бројних бирократских баријера, додао је Вучић.

"Причали смо о томе како да наше владе раде по том питању, да нам камиони не стоје на границама, како да умањимо те оперативне трошкове", навео је председник Србије.

Изразио је наду да ће нови трилатерални састанак бити ускоро одржан и предложио да то буде у Новом Саду.

Истакао је да очекује да у Србију ускоро дође Колинда Грабар Китаровић, додајући да ће јој бити приређена топла добродошлица.

"Ми ћемо до тада да испунимо готово све захтеве припадника хрватске мањине у Србији. Надам се да ћемо да постигнемо напредак и у другим питањима", истакао је Вучић.

Човић: Створени предуслови да градимо регионални економски амбијент

Председавајући Председништва БиХ Драган Човић објаснио је да је суштина трилатералног састанка била Стретегију ЕУ о проширењу на Западни Балкан.

"Створили смо предуслове да на овај начин градимо амбијент у којој ће извршна власт да буде способнија да решава питања која нисмо могли да решимо. То су питања везана за нашу будућност, то су претпоставке да градимо регионални економски амбијент који може бити изражено бољи", навео је Човић.

Кад погледамо међусобне трговинске размене, видимо добре трендове, али можемо да направимо и бољу синергију.

Изетбеговић: Исељавање младих један од највећих проблема

Бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић наводи да су се сви на данашњем састанку сложили да је исељавање младих један од највећих проблема сваке земље појединачно, али и генерално Балкана.

Додао је да Стратегија ЕУ садржи шест принципа - помирење, престанк запаљиве реторике међу суседима, реформе, изградња инфраструктуре, безбедност..., а то јесу, рекао је, проблеми БиХ.

Што се Србије тиче, Изетбеговић је навео потребу директнијих контаката везаних за инфраструктуру и градњу ауто-пута Београд-Сарајево-Београд.

"У вези билатералних нерешених питања инсистирао сам на томе да интензивије крену да раде комисије које би припремиле одговоре за овакве састанке", истакао је Изетбеговић.

Сматра да је ургентан проблеме са Хрватском у вези са Пељешачким мостом.

Иванић: Много ствари нам је заједничко

Српски члан Председништва БиХ Младен Иванић истакао је да добри односи у троуглу БиХ-Србија-Хрватске омогућавају и добре односе унутар саме БиХ.

"Сама чињеница да је састанак одржан после шест година, је сама по себи позитивна и добра ствар. Пуно ствари нам је заједничко – инфрастуктура, економски односи. Трговинска размена расте и наши људи од тога имају велику корист", нагласио је Иванић.

Надам се да ћемо врло брзо видети и разрешење питања мостова на Сави и Братунцу. 

Навео је да снажно верује да градња једног тржишта доприноси посебно онима који нису у ЕУ.

Иванић је закључио речима да "видљиви позитивни докази су последица наше сарадње". 

Грабар Китаровић: Користан састанак

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић указала је да је прошло шест година од последњег трилтералног састанка.

"Састанак је био користан јер смо уз отворена питања трију држава дотакли и могућности сарадње која мора да буде позитивна", навела је Грабар Китаровићева.

Председница Хрватске је истакла да Хрватска подржава суверенитет и територијални интегритет БиХ и конститутивност сва три народа, као и пут у ЕУ, и осталих држава на простору Југоистока Европе.

"У складу са тим ћемо настојати да учинимо, колико год можемо, да подстакнемо процес европских интеграција. Надам се да ће ЕК ускоро издати позитивно мишљење о Упитнику који јој је БиХ доставила", истакла је Грабар Китаровићева.

Могућност сарадње Грабар Китаровић види у енергетском и инфраструктурном повезивању, решену питања "прстена" између БиХ, Србије и Хрватске и, како је рекла, изградњи и реконструкције железнице, развоју Луке Плоче...

"Видим и многе прилике заједничком наступу БиХ, Србије и Хрватске на трећим тржиштима и разне пројекте енергетике, индустрије, ИТ технологијама, прехрамбеној индустрији..." , казала је Грабар Китаровић, уз напомену да је неопходна свака врста стабилности, политичка и енергетска и економска...

Навела је да су је током трилатералног састанка дотакнуто много тема.

"Депопулација наших држава забрињава, посебно у БиХ, и верујем да нашом заједничком сарадњом можемо учинити много како бисмо осигурали опстанак и останак сва три народа у тој држави", нагласила је председница Хрватске.

"Решимо отварање моста Љубовија - Братунац"

Председник Србије позвао је чланове Председништва БиХ да помогну у решавању питања отварања моста Љубовија-Братунац у корист грађана обе земље.

Вучић је указао да се нада скором решењу.

"Они су у праву да то није у надлежности Председништва БиХ, али сам их замолио да ауторитетом и политичким утицајем помогну у решавању овог питања" рекао је Вучић осврнувши се на тврдњу бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића да то није у надлежности овог тела.

Председник је подсетио да је мост завршен и да стоји, а његовим отварањем би, каже, пут грађанима са обе стране Дрине био скраћен за 300 километара.

"Ако неко крене из Рогачице мора да иде до Каракаја и враћа се одатле према Братунцу. Он тиме губи непотребно 300 километара", објаснио је Вучић.

Нагласио је да је отварање моста веома важно питање и да верује да ће бити решено.

"Добили смо уверавања од наших пријатеља из БиХ да ће у најкраћем року покушати да реше то питање. А онда желимо да реконструишемо све остале мостове, то је у интересу наших грађана", рекао је Вучић.

Српски члан Председништва Младен Иванић нагласио је да је мост од изузетног значаја, и да стоји због њега споразум о обнови свих мостова на Дрини.

Указао је да проблем није у односима БиХ и Србије, већ унутар БиХ.

"Постоје структуре којима то није приоритет. Треба да завршимо то код нас и коначно пустимо у употребу мост који је већ направљен, јер је то у интересу грађана. Очекујем од Савета министара и других институција да то реше, јер развлачење не би имало смисла", поручио је Иванић

Изетбеговић је тврдио да се ради о имовинско правним односима које не решава Савет министара БиХ.

Вучић захвалио Изетбеговићу на искрености о граници

Председник Србије истакао је да је Србија дала конкретне предлоге за решење граница између БиХ и Србије, који је компромисни, а Бакир Изетбеговић рекао је да не треба очекивати решење у наредних седам месеци, јер је Босна у предизборном периоду.

Упитан може ли питање границе БиХ и Србије бити "камен спотицања" на путу двеју држава ка ЕУ, Вучић је објаснио да је пре пет месеци, након састанка у Сарајеву, Србија спремила један предлог, који је представила босанској страни.

"Мислим да поједини представници у БиХ, или боље да кажем да су двојица од тројице чланова Председништва склона да прихвате тај предлог. Наставићемо да радимо по том питању. Дали смо најконкретније предлоге, који највише не одговарају Србији", рекао је.

Србија је предала предлоге које сматра да су компромисни и о којима је спремна да настави разговор, рекао је Вучић и указао да је предлог који се односи на 373 километара границе онај за који би се могло наћи брже решење.

"Међутим, мислио сам и о другим стварима које су биле неупоредиво лакше да ћемо брзо решити, али нисмо", навео је Вучић и приметио да живот и није увек тако једноставан како бисмо желели.

На то је Изетбеговић рекао да је у интересу обе земље да се ово питање реши, али да је тешко да до тога дође у наредних седам месеци с обзиром на то да је ово изборна година у БиХ и да ће они бити одржани почетком октобра.

"Налазимо се пред изборима и сваки проблем се диже на квадрат у предизборним месецима", рекао је бошњачки члан Председништва.

Изетбеговић је утврдио да Србија има захтеве око девијације и измене границе код хидроцентрала, као и куда пролази пруга, те додао да за девијације "нема шанси", али да се може мора наћи функционало решење.

Додао је да постоје тврдње у БиХ да су две земље заједно градиле те хидроцентрале (Зворник и Бајина Башта), те да Србија то негира.

"То су ствари које не решавају председници и не може се солуција наћи на само једном састанку, већ се мора почети са решавањем на нижим нивоима, где ће експерти ући у детаље. Ако се не може решити на тај начин, преостаје нам арбитража од чега не бежи БиХ. Међутим мислим да можемо наћи решење да будемо сви задовољни", уверавао је Изетбеговић.

Вучић је, међутим, реплицирао Изетбеговићу истакавши да је бошњачки члан Председништва "изнео нетачне ствари" јер, како је рекао, у предлогу који је Београд доставио Србија не тражи никакве девијације.

"Видим да он није читао тај предлог. То што је рекао је стари предлог, који је садржао девијације границе. Овде не причамо о стотинама хиљада хектара, већ о 14 или 37. Србија не жели да добије за себе више, већ је понудила квалитетнију земљу у замену", прецизирао је председник Србије.

Подсетио је и да је Србија једина доставила папире везано за изградњу хидроцентрала, односно за експропријацију земљишта с друге странде Дрине, а да од Сарајева није стигао ниједан папир о контраулагањима.

Вучић није искључио могућност да питање границе између БиХ и Србије буде решено кроз добијање права на кошићење земљишта на 99 година, а ту је поменуо и пругу Београд-Бар, чији део иде кроз БиХ, а за који је Србија нудила квалитетније земљиште и то по систему километар за километар.

"Није овде реч о томе да неко хоће да узме БиХ део територије, већ се ради о економским ресурсама и прузи Београд-Бар које су веома важне Србији. Надам се да ћемо договор моћи да постигнемо и није то питање лошег односа Срба према Бошњацима или обратно. То је тако лако и једноставно решиво птање, а солуација би била додатно поверење у односе Срба и Бошњака", уверен је Вучић.

Захвалио се Изетбеговићу што је признао да није реално очекивати да се то реши пре избора у БиХ, поручивши да је Србија све изборе завршила и спремна за решење.

О питању граница је говорила и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић подстивши да је са својим колегом из Србије договорила да се преговара о решењу у наредне две године, а ако се не пронађе решење, да се земље обрате међународном телу.

Што се БиХ тиче, подстеила је да је Хрватска са том земљом потписала споразум 1999, који није ратификован, али је у примени, те сматра да треба наставити разговор кроз мешовите комисије, а ако се у томе не успе такође треба потражити међународну правну помоћ.