Аналитичари у Бриселу о препрекама и изгледима Србије на европском путу

Корина Стратулат не дели перцепцију дела српске јавности, али и став бившег америчког амбасадора у Србији Вилијама Монтгомерија, о "непресушном извору" условљавања наше земље на путу ка ЕУ чланству.

Сматра да у садашњем процесу приступања нема потребе за изналажењем нових услова, јер су и постојећи, истиче, већ довољни за различите интерпретације и коришћења. 

"Земље чланице имају последњу реч када је у питању одлука да било који кандидат напредује на ЕУ путу и увек је могуће да оне то право и искористе. Ипак, не сматрам да оне морају да проналазе нове услове. Ови тренутни су већ довољно свеобухватни и дозвољавају земљама чланицама да их, ако то сматрају неопходним, интерпретирају у складу са својим виђењем неопходног нивоа испуњености овог или оног услова", оценила је аналитичарка Центра за европску политику у Бриселу.

Према речима Стратулатове, решавање косовског питање није "тек још један услов", то је основни услов за Србију.

"Ако се оно реши и све стране, и Србија и Косово и ЕУ, то виде као решено питање, сматрам да би Србија требало да очекује и оговарајуће признање и одговарајућу награду за своје напоре. Очекујем да ће то ЕУ поштовати", наводи Стратулатова. 

Упозорила је на чињеницу да би земље чланице и даље могле да блокирају пут Србије ка ЕУ ако и после постизања договора између Србије и Косова остану "резерве" међу чланицама Уније – да ли због тога што неке од њих неће то видети као "стварно решено питање", да ли због својих унутрашњих питања или због Србије и њених резулата у реформама... 

"Процес приступања није егзактна наука, он остаје политички процес и могу да замислим да се 'црвени картон' извуче у сваком тренутку, уколико земља чланица оцени да напредак у неком пољу није довољан или није одржив", каже бриселска аналитичарка. 

Корина Стратулат објашава да прелазна мерила и праћење резулатата у приступним преговорима помажу у првазилажењу неких од услова, али да су корупција, владавина права, независно судство, неефикасна јавна администрација, регионална сарадња и помирење, заштита мањина, усклађивање са ЕУ спољном политиком – недовољни прецизно одређени критеријуми. 

"То значи да у постојећем условљавању већ постоји довољно простора за маневар, без потребе за новим условима", закључила је Стратулатова у изјави за Танјуг.

Штиглмајер: Нема измишљених услова за чланство у ЕУ

Генерална секретарка Европске иницијативе за стабилност Александра Штиглмајер сматра да "нема измишљених услова" за чланство у ЕУ 

И поред појединих отпора унутар ЕУ постоји општи договор да се земље Западног Балкана приме у чланство кад буду спремне. 

"Постоје земље чланице којима проширење задаје главобоље, поготово у ситуацији када ни сама ЕУ још није стабилна. Оне би биле више него задовољне да се тај процес одложи или одужи", каже Штиглмајерова, али додаје да је уверена да међу чланицама постоји општи договор да земље Западног Балкана морају да уђу када буду спремне. 

Осврћући се на став Монтгомерија о чланству у ЕУ као "покретној мети" и "непресушном извору услова за Србију", оценила је да онога тренутка када Европска комисија да "зелено светло" за ново проширење, а велике земље чланице се са тим сложе, да ће се то и догодити. 

Штиглмајерова у том контексту упозорава да ни Србија, ни Црна Гора, ако наставе овим темпом, неће бити спремне до 2025. 

"Ако Србија и Црна Гора желе да приступе ЕУ 2025. оне морају да убрзају своје напоре. Ако наставе као до сад, неће достићи овај датум, који је и сама Европска комисија оценила као 'веома амбициозну перспективу'", објашњава Штиглмајерова у изјави за Танјуг.

"Подела Косова није реалан сценарио"

Генерална секретарака Европске иницијативе за стабилност оцењује да када је "косовски услов" у питању, подела Косова није реалан сценарио, те да на њега не би пристали на првом месту Албанци, али ни већи део ЕУ и међунараодне заједнице, укључујући САД. 

"Они су исувише инвестирали у мултиетничко Косово. То би отворило и Пандорину кутију. Замислите како би то Додик схватио. Тада не би имали на столу само поделу БиХ, али и Македоније, ни Србији не би било лако, а и шта би било са Србима који живе у јужном делу Косова", објашњава Штиглмајерова.

Када је други услов у питању, онај о руско-српским односима, у Европској иницијативи за стабилност кажу да то није тек неки "измишљени" услов земља чланица, које се противе проширењу, већ "стварна забринутост". 

"Земље чланице се, на пример, питају да ли би Србија као чланица ЕУ подржала санкције против Русије. То питање тренутно није топ-приоритет, јер до чланства Србије има још неколико година, али је забринутост стварна и оправдана. До тренутка приступања мора бити јасно да је Србија на страни ЕУ, а не на страни Русије", наглашава Штиглмајерова. 

"Помогло би када би Србија полако почела да показује приближавање позицијама ЕУ када је Русија у питању", додаје Штиглмајерова.

Сматра да ни Русија неће тек тако лако прихватити и пожелети добродошлицу Србији у чланство ЕУ и да када се приближи тај тренутак очекује да види мешање Русије, уколико остане под истим вођством као сада.

Штиглмајерова поручује земљама региона да за чланство у ЕУ заиста мора бити јасно да су спремене за то, а Србији посебно да обрати пажњу на, како истиче, увек веома критички настројен холандски парламент, који би, поред осталих националних парламента ЕУ, требало да ратификује Приступни уговор са Србијом.