Србија и Хрватска у марту o процесуирању ратних злочина?

Овај сусрет планиран је након прве званичне посете председника Србије Александра Вучића Хрватској, током које је са тамошњим званичницима договорено решавање свих отворених питања и проблема између две државе.

Према хрватским медијима, кључна тема разговора Кубуровићеве и Бошњаковића биће укидање законске одредбе о "универзалној јурисдикцији", која Србији омогућава кривично гоњење хрватских држављана који су кривична дела починила на територији бивше СФРЈ.

Одребама Закона о организацији и надлежности државних органа за процесуирање ратних злочина из 2003, који је споран Хрватској, одређена је функционална надлежност Тужилаштва за ратне злочине, а те одредбе су у складу са Кривичним закоником Србије, који познаје принцип универзалне надлежности.

Универзална надлежност је принцип међународног права, који предвиђа да се у домаћој држави суди странцу који учини кривично дело у иностранству.

Како пишу медији у Хрватској, током сусрета Кубуровићеве и Бошњаковића биће склопљен билатерални споразум, који ће регулисати да се оптуженима за ратне злочине суди по месту пребивалишта.

Министарство правде: Теме ће тек бити утврђене

У српском Министарству правде, међутим, кажу да ће теме састанка тек бити утврђене.

"Појединости састанка и теме разговора ће бити дефинисани пред долазак Бошњаковића, који је планиран за март, а датум постене још није утврђен", речено је Танјугу у Министарству правде Србије.

Наводе да су отворени за све теме.

"Има више тема о којима Србија и Хрватска могу да разговарају у области правосуђа. Ми смо отврени за све теме и надамо се да ће се разговори завршити добрим резултатима, напомињу у министарству.

Закон о поништавању свих аката и споразума

Танјуг сазнаје да је једна од тема о којој би министри такође требало да причају је хрватски Закон о поништавању свих аката и споразума, који су закључени са Србијом, а који се односе на пружање међународне правне помоћи у поступцима за ратне злочине.

Тај закон је споран за Србију, јер је након његовог усвајања узајамна правна помоћ у процесима за ратне злочине у потпуности изостала.

Што се тиче универзалне надлежности, Хрватска оспорава право Србије да хапси и суди њеним држављанима за ратне злочине и тражи од Србије да промени свој закон односно да одустане од принципа "универзалне" надлежности за процесуирање ратних злоцина извршених на територији целе бивше Југославије.

Хрватској, међутим поменути Закон и одредба о универзалној јурисдикцији нису сметали када су примењени у процесу за злочин на Овчари, код Вуковара према оптуженима који су хрватски држављани - српске националности, а које је Одељење за ратне злоцине у Београду осудило на строге затворске казне.

Закон је Хрватска почела да оспорава након хапшења хрватског бранитеља Вељка Марића у Србији, када су и Загребу достављене листе од 33 осумњичена хрватска држављана за ратне злочине 2011. година, на којој су, како преносе медији, били и неки хрватски званичници.

Отприлике у исто време хрватске власти послале су Београду ажурирани списак са на којем је било 1. 549 имена Срба осумњичених за злочине.

Својевремено је Хрватска покушавала у два наврата да тим аргументом блокира Србији отварање Поглавља 23 у преговорима Србије и ЕУ, као и да врши притисак пред доношење пресуде Међуанродног суда правде у спору између Србије и Хрватске за геноцид, а он је и даље у агенди спорних питања две земље.

У хрватској стручној јавности у последње две године се може чути да српски Закон није супротан нормама међународног права, али да је "супротан преговарачком оквиру који Србија има у претприступним преговорима за улазак у ЕУ, која захтева да се мора водити рачуна о регионалној сарадњи и добросуседским односима".

Међутим, надлежност Србије да суди Хрватима за дела почињена на територији бивше Југославије заснива се на принципу међународног права о универзалној надлежности, које познаје и Хрватска, али и већина држава ЕУ.

Према мишљењу домаћих правника, Србија има међународну обавезу да гони извршиоце кривичних дела ратних злочина, без обзира на њихову националну или етничку припадност, баш као што ту обавезу има и Хрватска.

Сличну врсту дефиниције надлежности има Француска за територију бивше СФРЈ и Руанду за догађаје из 90-их година, и Велика Британија за ратне злочине извршене на територији Немачке током Другог светког рата.

Поред тога, већи број земаља из ЕУ такоде познаје универзалну надлежност, какву је познавала и СФРЈ када су се ти злочини и догодили.