Захарова: Шта славе у Приштини кад је то "црна рупа"

Реч је о територији са чудним статусом, а и све се чешће чују гласови оних земаља које се кају због одлуке да признају њену независност, рекла је Марија Захарова, преноси Спутњик.

"Покушаји међународне организације да ту земљу укључи у многобројне структуре нису успели, пракса имплементације европских шаблона у косовску демократију је пропала. Формирао се неодрживи полумарионетски режим који одлуке доноси на основу наређења западних дипломата", рекла је Захарова.

Према њеним речима, хаос на Косову се користи како би се на тој територији, под окриљем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, разместиле инфраструктуре НАТО-а, као и америчка база Бондстил са циљем да се утиче на унутарполитичке процесе на Балкану.

"Једнострано проглашење Косова није решило економске проблеме Косова, није резултирало повећањем инвестиција, штавише та територија је постала још беднија, одакле народ жели да побегне. Корупција је у процвату, ниво безбедности је критичан, у порасту је претња од тероризма, самим тим се поставља питање који је повод за славље у Приштини – разлога за славље једноставно нема", рекла је Захарова.

"Eвроинтеграције без условљавања нису проблем"

Портпаролка руског Министарства спољних послова је, говорећи о евроинтеграцијама земаља Западног Балкана, рекла и да је Русија у више наврата говорила да то питање за Русију није проблематично у случају да се тим земљама не поставља услов да се зарад уласка у ЕУ морају удаљити од Русије.

"Пракса показује да се управо пред тим избором налазе државе Балкана, као и да су приморане да се придруже антируским политичким мерама по узору на спољнополитички правац Брисела", рекла је Захарова.

Истовремено, навела је да се нада да ће Брисел донети прави закључак из досадашњег лошег искуства "Источног партнерства" и узети у обзир односе које земље Западног Балкана имају са Русијом.

"Званични став Русије је да све најважније проблеме на Балкану морају да решавају те државе самостално, без спољног мешања", рекла је Захарова и додала да је само у случају дијалога могуће постићи компромис када је реч о реалном процесу побољшања односа на Балкану, поготово у аспекту међуетничког мира и безбедности.