Линта: Хрватска нема право да тражи ратну одштету од Србије

Линта је навео да је једно од отворених питања између Србије и Хрватске и питање ратне одштете које треба да буде предмет разговора.

Наведено питање је, напомиње Линта, истакнуто у Споразуму о нормализацији односа, потписаном у Београду 23. августа 1996. године између бивше Савезне Републике Југославије и Републике Хрватске, а који је ступио на снагу 18. октобра 1996. године након ратификације у парламентима две државе.

У члану седам, стране уговорнице су се, између осталог, обавезале да ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог споразума склопити споразум о накнади за сву уништену, оштећену или несталу имовину.

У циљу спровођења обавеза из овог члана договорено је оснивање мешовите југословенско-хрватске комисије састављене од по три представника сваке стране уговорнице.

Линта наводи да је укупно одржано 13 састанака комисије до марта 1999. године када је дошло до бомбардовања СР Југославије.

Према његовим речима, наведена комисија није се више састајала.

На састанцима комисије је, између осталог, разматран и нацрт споразума о накнади штете за уништену, оштећену и несталу имовину али до потписивања никад није дошло.

Линта истиче да Србија треба да покрене иницијативу да се обнови рад некадашње југословенско-хрватске комисије за спровођење члана 7 Споразума о нормализацији односа. 

"Хрватска нема право да тражи ратну одштету од Србије али има обавезу да плати ратну одштету својим држављанима српске националности. Међународни суд правде у Хагу је одбио тужбу Хрватске за геноцид а тиме и остале тужбе, међу којима је и она за накнаду ратне штете", закључио је Линта.