Стратегија усмерава фокус Брисела на Западни Балкан

Европски комесар за проширење Јоханес Хан подвукао је да је важна финална верзија Стратегије, а не нацрти, и да се не би требало везивати за многе датуме, јер ако се они не испуне, то може да створи фрустрације.

"Радимо на томе, постоје интерне дискусије и зато нисмо хтели да дајемо додатне датуме. Овај индикативни датум - 2025. година, само указује, ни мање ни више, да ако су земље, и то се на односи само на Србију, врло посвећене европској перспективи, способне су да заокруже процес и преговоре", подвукао је Хан.

Како каже, стратегија појашњава коначни циљ, шта ко треба да уради и пружа врло конкетне мере које су идентификоване, кроз неколико главних иницијатива - владавина права, економски развој, повезаност, помирење, добросуседски односи...и на основу њих предложено је 57 конкретних мера које државе морају да спроведу да би ишле напред.

"ЕУ треба да пружи помовх државама Западног Балкана да иду напред, не би требало да говоримо о конкрентим датумима, важно је да се резулатати производе", подвукао је европски комесар.

Председник Управног одбора Центра за европске политике Срђан Мајсторовић сматра да Стратегија проширења ЕУ за Западни Балкан поставља временски оквир и ланац, след догађаја за земље кандидате и потенцијалне кандидате да би били успешни у тој улози и порука је која је усмерена на неколико адреса - грађанима, политичким лидерима, инвеститорима и цивилном друштву.

Стратегија - порука да европска перспектива постаје опопљив циљ  

Како каже, Стратегија је, пре свега, порука грађанима овог региона да европска перспектива постаје опопљив и достижан циљ, као и политичким лидерима у окружењу да, када су у питању међусобни односи, морају да говоре "европски" како би се проблеми превазишли "нормалним тоном, а не повишсеним гласовима".

То је, истовремено, и порука инвеститорима да дођу да и инвестирају у земље региона, подвукао је Мајсторовић и додао да је то порука и организацијама цивилног друштва јер им даје значај у изградњи грађанског друштва.

"Видимо ово као повратак програма проширења...То представља један детаљан преглед ствари ЕУ и нас на Балкану", рекао је Мајсторовић.

Према његовим речима, то је и поновна потврда релевантности основних вредности и пронципа ЕУ, а то су мир, стабилност и просперитет.

Александра Јоксимовић: Србија има најкомплекснији задатак 

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић казала је да проширење није дуго постојало као реч "у уџбеницима" и да ће Стратегија довести Западни Балкан у фокус ЕУ.

"Охрабрени смо да ово није процеш који је бескрајан, већ имамо временски оквир током којег ћемо морати вредно да радимо и задовољимо критеријуме који ће нас довести до чланства у Унији", рекла је Јоксимовић.

Она каже да процеш проширења на Западни Балкан иде у корист обе стране, за обезбеђивање безбедности, стабилности и мира на континенту.

Према њеним речима, одговорност за процес приступања ЕУ, деле регион и Унија, јер ће се и успех саме Уније мерити на основу успешности Стартегије, док је на Западном Балкну да ради вредно, задовљи критеријуме.

Србија, подвукла је Александра Јоксимовић, има најкомплекснији задатак, јер пред собом има поглавље 35 о нормализацији односа Београда и Приштине, уз погалвља 23 и 24 која се односе на владавину права и борбру против криминала и корупције. 

Билатерална питању су, каже, таква да се нада да ће ЕУ наћи снаге да допринесе и модерира између земаља коју имају тешку прошлост у односима.

Она је упитала и да ли постоји нека стратегија ЕУ како промовисати проширење међу сопственим становницима и како повећати подршку за даље проширење, будући да је у самој Унији она на ниском нивоу.

"Потребно информисати грађане о ономе што носи европски пут" 

Надовезујући се на њене речи, европски комесар за проширење Јоханес Хан навео је да у Стартегији постоји поглавље које се однси на комуникацију, јер је потребно информисати грађане о ономе што носи европски пут.

"Знамо да нема много ентузијазма о проширењу, али сад је дошло време и сада смо објавили стартегију да бисмо дали позитиван подстицај свима. Биће потребно време да се успешно заврши тај процеш, али истовремно да припремимо грађане, да их упутимо у наше намере, јер је важно објаснити зашто радимо ово", рекао је Хан.

Важно је, сматра он, да се европски пројекат заврши и да се грађанима објасни његов значај, а најубедљивији аргумент је економски развој региона.

"Зато подвлачимо то као нешто важно, да људи из региона имају боље услове за живот, да се и они који су отишли, врате", рекао је Хан.

Европски комесар наводи да треба да постоји интерни дијалог у коме морају сви делови друштва да кажу мишљење, да би Србија имала јединствено решење и одлуку.

"Европска перспектива није само у интересу Србије већ и саме Уније, то је стратешка инвестиција у снажну и ујединњену Европу, са заједничким вредностима, која хе донети стабилност на Западни Балкан", рекао је Хан.

Истакао је да је ЕУ спремна додатно да инвестира у односу на оно што већ даје, те да ће Унија дати 500 милиона евра помоћи до 2020. и прерасподелити средства у буџету.

"ЕУ је овде да вас подржи. Дајемо вам перспективу и инструменте. Ако их Србија у потпуности искористи, мора да удвостручи напоре и укључи све делове владе и душтва. Неопходан је политички нагон како би се све то реализовало, нарочито реформе у области владавине права, нормализација односа са Приштином", рекао је Хан.

"Цивилно друштво инаће важну улогу" 

Цивилно друштво, каже, има и имаће важну улогу, као и друге интересне групе у друштву.

Према његовим речима, јасно је да чланство у Унији треба разумети као национални циљ и да различити актери у друштву треба да се окупе и заједно стану и подрже тај циљ.

"Не треба бити критицан према једном или другиом елементу друштва, већ видети како да различити актери допринесу циљу", сматра Хан и додаје да то подразумева отвореност владе и свих других да укључе све делове друштва, те и да сам то говори његовим суграђанима.

На крају скупа, Мајсторовић је истакао да заиста верује да је ово добар пут напред, те да је сада потребно да важност Стратегије сви препознају.

Јоксимовић је навела да је усвајање Стратегије нека врста наде и нове прилике за Западни Балкан и сваку земљу посебно, а за Србију ће, каже, бити важно да искористи тај кратак временски рок, јер не желимо да имамо даља разочарања.

"Очекујем дан када ће Србија постати чланица ЕУ", закључила је Александра Јоксимовић.