Који су предуслови за споразум Београда и Приштине

Да је рано говорити о томе како изгледа правнообавезујући споразум између Београда и Приштине, сматра Јоханес Хан. Понавља написано: у Стратегији је наглашено да Унија неће примити у чланство оне земље који имају било какав нерешен билатерални конфликт.

Европски комесар за преговоре о проширењу Јоханес Хан напомиње да је реч о квалитету, а не брзини.

"Ако можете бити брзи и гарантовати одређени квалитет – још боље, али је кључно постићи договор који се базира на поверењу и међусобном разумевању. Стога је мање важно да ли ће се то догодити 2018, 2019 или 2020. године", наводи Хан.

"Што пре то боље, али битно је да се догоди, то се очекује од српског друштва, али и косовског такође", додаје Хан.

Наглашава да се званично говори о преговорима, али да је у стварности реч о процесу. "То значи да бисмо волели да видимо како су примењене конкретне мере", истиче Хан.

Добра ствар је то што Стратегија за Западни Балкан даје перспективу Косову. И Србија и Косово морају да имају јак интерес да постигну договор о нормализацији односа. Надамо се да ће имати успеха у томе и да ће достићи европску перспективу".

Косовски председник Хашим Тачи је оптимиста. Очекује да ће обавезујући споразум бити потписан ове године. То се не ради тек тако, одговарају из Београда.

"Постоји Устав, постоје закони, начини на које се нешто дешава. Постоји колизија у два става. Ако треба да постигнемо правно обавезујући споразум са неким кога они не помињу и не виде као државу онда тешко да би то заиста била наша обавеза. Ништа што ћемо урадити на простору КиМ неће бити условљено нашим путем ка ЕУ", поручује министар одбране Александар Вулин.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић каже да је за питање о правно обавезујућем споразуму права адреса бирократе из Брисела.

Оно што ја знам јесте да бих волео да условима и захтевима Европске уније на много значајнијем месту видим формирање Заједнице српских општина", каже Ђурић.

"Питање Косова и даље отворено"

Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике тумачи за РТС зашто Европска комисија у последњој верзији више не помиње 2019. као временски оквир за нормализацију односа.

"Очигледно је да је питање Косова у региону и даље отворено, не само у смислу неразумевања Београда и Приштине, у вези са статусом, већ је и чињеница да пет држава чланица и даље не препознају Косово као самосталну и суверену земљу", оцењује Мајсторовић.

Према његовим речима, оно што је важно за Београд је да се што пре нађе начин да се дијалог обнови и да се крене у решавање отворених питања са Приштином.

Шефица европске дипломатије Федерика Могерини је оптимиста. Верује да је могуће да односи између Београда и Приштине буду нормализовани до краја њеног мандата, односно до краја 2019. године.