Тајм: Харадинај међу најтраженијим геополитичким бегунцима

Ијан Бремер у тексту на порталу магазина Тајм пише да је косовски премијер постао познат широј јавности током касних деведесетих. Командант Ослободилачке војске Косова био је оптужен да је предводио мучење и убиства Срба, али је због мањка доказа ослобођен оптужби за ратне злочине 2008. и 2012.

Тајм пише да Србија, која је одбила да призна Косово као независну државу, није била тиме задовољна и да и жели да суди Харадинају пред сопственим судовима.

Харадинај се, наводи магазин, не суочава са правним изазовима само у Србији. По нахођењу западних савезника и уз новчану помоћ Европске уније, косовски парламент је у 2015. изгласао оснивање Специјалног суда, који би био базиран у Холандији али који би деловао под косовском надлежношћу.

Суд је у том смислу посматран као инструмент за стабилизовање ситуације на Балкану. Сада, када би требало да буду објављене прве оптужнице, Харадинај и други косовски политичари траже начине да то спрече.

САД и ЕУ, које су предводиле бомбардовање Србије 1999, питају се да ли Косово уопште може да усвоји западне норме и вредности.

Можда су Харадинај и његови савезници на Косову превише слаби за то; али реалност је да, ако желе да сачувају мир, не могу себи да дозволе такво понашање, наводи Тајм.

Карлес Пуђдамон

Када су прошле године Франка, у Шпанији је одржано гласање о уставу. Народ Каталоније подржао је 1978. тај устав са више од 90 одсто гласова.

Од тада је илегално да нека шпанска покрајина прогласи независност од Шпаније без мењања устава, што може да уради само парламент у Мадриду.

Скоро 40 година касније, каталонски председник Карлес Пуђдамон изашао је у јавност са референдумом о независности, без обзира на слова устава. Гласање су бојкотовале неке партије које се противе сецесији.

Након изгласавања отцепљења, Пуђдамон је прогласио независност Каталоније. Мадрид је, у складу са својим уставним правима, распустио каталонски парламент и наложио нове изборе.

Суочавајући се са могућим опужбама за побуну, Пуђдамон је тада побегао у Брисел, где се и данас налази.

Сада, Пуђдамон жели да поново буде председник и док се припрема да Каталонију води путем Скајпа, Мадрид то одбија.

Како пише Тајм, каталонски сепаратизам није нестао, што доказују резултати гласања из децембра. Мадрид би једног дана могао да буде приморан да дозволи легалан референдум, било да Пуђдамон води покрет за отцепљење или не, наводи магазин.

Фетулах Гулен

Током једног периода, турски председник Реџеп Тајип Ердоган сматран је правим реформатором. Са својим политичким савезником, имамом Фетулахом Гуленом (који је створио мрежу од више од 100 школа и центара, и придобио милионе присталица), они су успели да поново уведу религију у до тада секуларну турску политику.

У то време, западне земље су похвалиле Ердоганов успон као политичко сазревање земље (раст турске економије је, такође, томе допринео).

Тада су се односи између Ердогана и Гулена погоршали, па је имам избегао у америчку савезну државу Пенсилванију где може јавно да критикује Ердоганов режим са сигурне дистанце.

Ердоган од Вашингтона већ годинама тражи да изруче Гулена Турској. САД то одбијају.

Онда је дошло до покушаја пуча у јулу 2016, за шта је Ердоган окривио Гулена и његове присталице. Турски председник је затим спровео чистке и ухапсио више од 50.000 људи, а са посла суспендовао више од 150.000 цивила.

У међувремену, америчко-турски односи су се много погоршали. Сада када је завршена борба против Исламске државе у Сирији, следи борба за оно што тек треба да се деси.

САД су прошле недеље објавиле да планирају да помогну својим савезницима на терену – сиријским Курдима – оснивањем јединице од 30.000 људи.

Ердоган, који се плаши да ће то охрабрити велику курдску заједницу која већ живи у Турској, почео је офанзиву против Курда у Сирији.

То значи, пише Тајм, да сада имамо два члана НАТО-а укључена у директни рат, што додатно поткопава поверење у НАТО, у тренутку када већ постоји замах за нове облике колективне одбране Европе.

Гулен, у међувремену, остаје у Пенсилванији.

Џулијан Асанж

Овај Аустралијанц постао је славан широм света као оснивач Викиликса, који је покренуо 2006. године. Током 2007, сајт је објавио приручнике који су Американци користили у затвору Гвантанамо. У 2008, објавили су имејлове Саре Палин са њеног приватног налога на Јахуу. У 2010. Викиликс је објавио више од 90.000 докумената о рату у Авганистану.

Такође те године, 2010, две волонтерке са Викиликса пријавиле су шведским властима да их је Асанж сексуално злостављао.

Након неколико захтева, Велика Британија је одлучила да ће поштовати захтев за екстрадицију Шведске, дозвољавајући Асанжу да побегне у амбасаду Еквадора у Лонону 2012. године. У тој амбасади се налази до дана данашњег.

Иако је Шведска прошле године повукла захтев за хапшење, амерички тужиоци разматрају сопствене оптужбе због откривања тајних докумената.

Бивши председник Еквадора Рафаел Кореа одобрио је Асанжу азил. Кореа је, иначе, врло волео да тера инат западним земљама. Али, нови предсеник Еквадора Ленин Морено, сматра да је Асанж "више од непријатности".

Он не жели да га ико оптужује да САД врше притисак на њега, али такође жели нови почетак у односима са Вашингтоном. На Моренову несрећу, још увек није сасвим јасно како извући Асанжа из зграде амбасаде у Лондону коју није напустио последњих пет година.

Михаил Сакашвили

Образован на западу, Сакашвили је био један од вођа грузијске (ненасилне) "Револуције ружа" у 2003. После тога је вршио функцију председника Грузије од 2004. до 2013.

Напустио је положај са оптужбама за проневере и угрожавање људских права и отишао у САД. Али, у 2015. прихватио је понуду украјинског председника Петра Порошенка да постане гувернер украјинског региона Одеса и да спроведе неопходне реформе. Одрекао се држављанства Грузије и постао држављанин Украјине.

У новембру 2016. дао је оставку на место гувернера. Одржао је конференцију за медије на којој је био бесан и оптужио је Порошенка да лично подржава корупцију у Украјини и криминалне кланове у Одеси.

Непотребно је рећи да није освојио много симпатија у украјинској влади, која је затим оптужила Сакашвилија да наводно помаже "криминалној организацији" коју предводи бивши украјински председник Виктор Јанукович.

Порошенко је Сакашвилија лишио украјинског држављанства у јулу прошле године. На тај начин, Сакашвили је постао апатрид – човек без држављанства.

Прошлог децембра, Сакашвили је покушао да избегне хапшење стојећи на крову зграде у Кијеву. Када је полиција коначно успела да га ухвати, његове присталице окружиле су комби који је требао да га одвезе у притвор, а он је побегао. 

Понекад, као што је случај код Асанжа, Пуђдамона, Гулена и Харадинаја, одметници могу постати хероји онима који се противе њиховом затварању, закључује Тајм.