Вујовић: Важно је да имамо чвршће односе са ЕУ
ЕУ je битна за Србију као циљ институционалних реформи, али и због трговинских односа, истакао је у Бечу министар финансија Србије Душан Вујовић. Оценио је да је Србија направила велики напредак у протекле две године у процесу приступања, и да је отворила велики број поглавља.
Вујовић је, говорећи на међународној конфетенцији "Комсулт", на панелу на којем су били и евроскептичари попут Најџела Фаража из Велике Британије и бившег председника Чешке Вацлава Клауса, указао да је Европа битна за Србију за увођење институционалног реда који је пресудна претпоставка будућег развоја.
"За Србију је Европа битна исто као и чланство у Светској трговинској организацији, јер 70 одсто нашег извоза иде у Европу и морамо да имамо чвршће, трајније и боље односе. За нас је битна и као мост за решавање питања регионалне интеграције које су за нас пресудне, јер су неке старе везе разбијене распадом бивше Југославије", објаснио је министар у изјави Танјугу.
Истовремено је указао и на проблеме које има ЕУ као што су бирократија или ефикасност, односно и процес приступања, додајући да те проблеме уочавамо и покушавамо да решавамо.
"Дебата је показала да постоје дијаметрално супротни погледи на ЕУ, да они који су претходних 15-20 година ушли, као што је Чешка, сада развијају врло убрзано евроскептицизам, сада када су добили ту повлашћену позицију, све проблеме решили, добили инвестиције и статус, преиспитују све те ствари. Нормално је право да преиспутују, али за нас је јако важно да наставимо у правцу ЕУ", рекао је Вујовић.
Он је указао да је изнета и још екстремнија позиција аутора Брегзита, Фаража, који и даље покушава да објашњава у политичком говору зашто су демократска права Енглеза неспојива са чланством у ЕУ.
"Мислим да је то политичка позицја, да је економска позиција нешто што је много рационалиније. Тек предстоји детаљно преговарање на који начин ће Велика Британија изаћи, које трговинске аранжмане ће имати, да се спречи да тај поступак негативно делује на привредни раст и благостање грађана у тој земљи", закључио је Вујовић.
Оценио је да је Србија направила велики напредак у протекле две године у процесу приступања, и да је отворила велики број поглавља.
Истовремено је казао да би желео да су прво отворена економска поглавља јер она директно утичу на развој.
Такође је подвукао да Србија не спроводи реформе ради ЕУ, већ због себе, јер жели да спроведе национален реформе, постигне све што треба да постане чланица.
"Година 2018. прекретница за евроинтеграције"
Председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин каже да је 2018. можда прекретница за европске интеграције, с обзиром на земље председавајуће Унијом у наредном периоду.
Он такође примећује да се, након неолибералног фијаска, нови модел управљаног капитализма показао веома успешан и то у најдинамичнијим привредама света.
Ђуричин је на панелу под називом "Пут ка изврсности" међународне конференције "Комсулт" у Бечу рекао да је управљани капитализам његов избор кад је реч о новим економским моделима, новим платформама за вођење економских политика и концепције раста.
Он је у изјави Танјугу рекао да му је била част што је говорио на панелу на којем је учествовао и нобеловац Дан Шехтман, као и други важни људи који су разматрали како стимулисати изврсност.
На питање колико је важно инвеститорима да Србија што пре реши питање односа са Приштином, Ђуричин је рекао да је свима познато да је 2018. важна година за интеграцију не само Западног Балкана, већ југоисточног дела Европе у ЕУ.
"У том смислу свака земља има задатак да реши отворена места и да реши питања пуне компатибилнсоти са ЕУ, тако да је решавање односа Београда и Приштине ту свакао једно од најважнијих", уверен је професор Економског факултета.
Упитан шта очекује од нове стратегије ЕУ за Западни Балкан, Ђуричин је рекао да још треба да се види како ће она изгледати, пошто тек треба да буде представљена.
"Председавање земаља која су на челу ЕУ у наредном периоду је већ декларисао у позитивном смислу. Мислим да ће ова година бити прекретница", рекао је Ђуричин.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар