Утврђује се колико људи на КиМ прима двоструке зараде

"Имамо људе који примају, не само једну већ више различитих врста примања из Београда, из државе Србије, а да уопште не живе на КиМ", рекао је Александар Вучић током посете Космету.

А, утврдити њихов број други је део проблема. У Министарству здравља имају тачну рачуницу. Уз 4.224 здравствена радника који у Покрајини заиста раде, Србија плаћа и оне којих нема у косовским амбулантама – чак 599. Намера је да се томе стане на пут.

"Кад их позовемо доле где се указала потреба, где се они стварно воде, где се указала потреба да они сада буду доле, где су људи отишли у пензију или било шта, они не желе да се спусте доле. Из тог разлога, ми морамо да урадимо реално стање. И да изађемо и кажемо – ово је наше стање, ово су реалне потребе", рекао је министар здравља Златибор Лончар.

Фиктивни рад у покрајини проблематичан је и због висине примања – поред основне плате, запосленима у српским институцијама следује и тзв. косовски додатак. Иако га је још 2010. Уставни суд прогласио неуставним, од праксе се није одустало.

"Ми у просвети немамо дупле плате, за разлику од здравства. Мене је пре годину и по дана сачекала нека група људи који су имали у централној Србији неких 8.000 динара месечно, то је било око 360 људи. Тај број се истопио испод 60 и негде сваки месец проверимо. То је скоро на издисају", каже министар просвете Младен Шарчевић.

Исплате и Београда и Приштине 

На издисају, међутим, нису случајеви запослених које истовремено плаћају и Београд и Приштина. Њихов број никада није утврђен – што је за Србију једно од најтежих питања.

"Очигледно је да ће ту морати да се успостави и тешња сарадња између наших и приштинских институција да бисмо и једни и други имали евиденције о томе, али свакако да ћемо бити веома опрезни јер ми не желимо да било коме нанесемо додатну неправду тиме што бисмо евентуално некога оставили без посла или без примања", рекао је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

С једне стране су увећана или дуплирана примања, с друге је висока незапосленост препозната као највећи непријатељ опстанка Срба на Косову. Замерке на такву праксу немају само власти, већ пре свега грађани – на шта су лично указали и председнику Републике.