"Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025"

"Уз јаку политичку вољу, спровођење реформи и одржива решења за размирице са суседима, Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025. године", наводи се у тексту Нацрта.

У Европској комисији за Танјуг кажу да је Нацрт стратегије и даље у радној "интерној верзији", која се још усаглашава и може бити измењена све до тренутка објаве.

Према дипломатским изворима Танјуга у Бриселу, разговор између Европске комисије и држава чланица највише се води управо у вези с временским ограничавањем новог таласа проширења, али и потписивања споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, а што је, према ранијим најавама, ЕК планирала за 2025. односно 2019. годину.

У Комисији и Европском парламенту за Танјуг су потврдили да би комесар Хан требало да нову стратегију представи 6. и 7. фебруара, најпре пред посланицима ЕП у Стразбуру, а затим и у Бриселу.

У дипломатским изворима кажу да управо због континуираног рада може доћи и до померања датума саме презентације Стратегије.

У Нацрту тог документа, наиме, у који је ЕУ обзервер имао увид, као датум представљања наводи се 14. фебруар.

"Партнери на Западном Балкану имају историјску прилику. Први пут перспектива њиховог приступања има временски оквир", наводи се даље у нацрту текста који преноси ЕУ обзервер.

У радном документу Европске комисије у који је Танјуг имао увид Србија и Црна Гора су означене као лидери у процесу приступања ЕУ.

"ЕУ је посвећена одржању оваквог моментума као и отварању неколико нових поглавља са Србијом у 2018. години. На Србији је да одреди брзину преговора, на првом месту правећи стваран и садржајан напредак у области владавине права. Напредак у дијалогу са Косовом и рад у циљу свеобухватне нормализације односа, биће кључан за напредак Србије у процесу прступања ЕУ", изјавио је за Танјуг званичник Европске комисије.

Статус кандидата за БиХ до краја 2019.

Када су преостале земље региона у питању, у радном документу Комисија наводи да очекује кандидатски сатус за БиХ до краја 2019. године и "замах у преговорима о чланству" Албаније и Македоније, уколико Тирана спроведе пет реформских приоритета, а Скопље реши проблем имена са Грчком.

Косово би требало да дође у ситуацију да разматра формално подношење захтева за кандидатски статус. Оно на шта би Европска комисија посебно требало да упозори регион кроз нову стратегију, а и што је изјавио сам председник Жан Клод Јункер подстакнут тренутним размирицама Хрватске и Словеније, јесте решавање билатералних спорова пре уласка у чланство.

"ЕУ неће да увози билатералне спорове, зато сви партнери на Западном Балкану морају што пре да их реше", наводи се у Нацрту документа уз предлог да се гранична питања решавају међународном арбитражом, рецимо у Хагу, при чему би свако одлука морала да буде обавезујућа и коначна и у потпуности поштована.

У документу би требало да се нагласи да ће "свеобухватна нормализација односа Србије и Косова у облику правно обавезујућег документа" бити кључна за европску перспективу једне и друге стране, а у Бриселу истовремено упозоравају да, без обзира на евентуални споразум између Београда и Приштине, косовске аспирације за чланство у ЕУ имају велику препреку у виду пет земаља чланица ЕУ које не признају независност.

Европски аналитичари у разговору за Танјуг упозоравају да би Стратегија за Западни Балкан могла да буде "мач са две оштрице", с једне стране колико год би временски оквир дао подстицај и нови елан земљама Западног Балкна да крену у још јаче и брже реформске процесе, толико би нереални и прекратки рокови, који не би могли бити испраћени адекватним реформским процесима у региону, могли да буду контрапродуктивни, а резултат обесхрабрујући.