Њујорк тајмс: Уместо модела мира, договор о границама на Балкану се урушио
Европска унија очекивала је да ће договор о границама на Балкану бити модел мира, али да се онда све урушило, оценио је "Њујорк тајмс" у тексту о граничним споровима који постоје између бивших југословенских република, укључујући Србију.
Година на измаку требало је да буде година у којој су Словенија и Хрватска, чланице ЕУ и НАТО, тријумфално окончале 26-годишњи гранични спор у Пиранском заливу после пресуде међународног суда у јуну, али, подсећа Њујорк тајмс, то се није догодило.
Пропадање споразума оставило је ЕУ "узнемирену" и "више него мало забринуту", с обзиром да је тај договор требало да буде пример пријатељског решења сукоба за све остале земље Западног Балкана које желе у Унију, навеоди лист.
Брисел би могао да буде у још тежој години него што је то била 2017. година, у којој су вођени преговори о изласку Велике Британије из ЕУ, сматра Њујорк тајмс, наводећи примере дугогодишњих граничних спорова на југоистоку Европе.
Ту су гранични спор између Хрватске и Србије на реци Дунав, недалеко од села Батина, затим спор Босне и Херцеговине са Србијом и Хрватском, спор између Београда и Приштине, Приштине и Црне Горе и спор у вези са именом између Македоније и Грчке, наводи се у тексту америчког листа.
Њујорк тајмс је подсетио да је Словенија, која је постала члан ЕУ 2004. године, годинама блокирала прикључивање Хрватске Унији управо због спора око неколико квадратних метара у Пиранском заливу.
Аналитичари сматрају да је ЕУ потценила тежину терета коју собом носе гранични спорови у региону.
Спор између Хрватске и Словеније је знак да земље у региону можда нису у стању да избегну неке свађалачке навике, констатује Њујорк тајмс.
Немачки дневник Велт јуче се, такође, позабавио спором између Хрватске и Словеније, називајући га "потпуно бизарним".
Немачки лист пише да се хрватско-словеначка арбитража претворила у "мрачан преседан", из којег је изашло још "интерног стреса за ЕУ".
"Упућени у бриселске ставове су забринути да би инсистирање Европске комисије на признавању арбитраже у Хрватској могло бити интерпретирано као једнострана подршка Словенији, те Хрватску још више гурнути у савез с националистима из Мађарске и Пољске", закључује Велт уз констатацију да би такав развој догађаја "дугорочно представљао постављање експлозива под цели европски пројекат".
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар