Шта нам је донела, а шта оставила година за нама

Или, како би то рекао шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, из визуре европске перспективе Србије и шест нових отворених поглавља, 2017. година је била добра за Србију.

Из перспективе обичног грађанина аргументација доброг би гласила отприлике - заобишле су нас елементарне непогоде и несреће, политичка ситуација је била стабилна, стандард је мало скочио, повећане су пензије, Кинези су спасили смедеревску железару, а можда ће и Бор, Срби нису - по одоцнелој правди Хашког трибунала - остали једини лоши момци на Балкану...

Додали би и - Европа углавном хвали наше кораке и иницијативе председника и владе, а нисмо се одрекли Русије, у региону су односи ишли горе-доле, али нису гори него што су били, доста се градило, а возови барском пругом до Ваљева иду сада 100 на сат...

Стигла је Икеа, напокон је отворен Музеј савремене уметности, кошаркаши су се са сребром освојеним у Турској вратили у европски врх, фудбалери су се пласирали на Светско првенство у Русији...

Стручњаци и институције, светски и наши, су озбиљније и темељније израчунали оно најважније од чега се живи, па кажу да су у економском расту, смањењу дефицита премашени постављени циљеви, да су две међународне агенције за оцену кредитног рејтинга, ових дана подигиле кредитни рејтинг земље, да је јавни дуг са 24,8 милијарди евра, колико је износио крајем прошле године, ове пао на 23,4 милијарде, односно да сада чини 62,6 одсто БДП-а, у односу на 71,9 процената.

Повећан је износ нето страних директних инвестиција на 2,1 милијарду евра, а што је за 26,4 посто више него у истом раздобљу 2016, незапосленост је пала на 12,9 одсто, Србија је ове године проглашена десетом на свету по брзини издавања грађевинских дозвола, напредовала је за додатна четири места на ранг листи светске банке по условима лакоће пословања...

Успешно је окончала осму ревизију аранжмана из предострожности са ММФ-ом, из којег влада не намерава да повлачи одобрених 1,2 милијарде евра, али је добила зелено светло да може повећати пензије и плате у јавном сектору, које су умањене пре две године због фискалне консолидације.

У термоелектрани Костолац почела је изградња новог блока Б3 снаге 350, водећи европски произвођач каблова и кабловских система за аутомобилску и друге индустрије "Леони" отворио је у Нишу трећу фабрику у Србији, вредност те инвестиције је 22 милиона евра, а фабрика би требало да запосли 2. 200 људи.

Година за нама била је, како се и очекивало, и политички врло динамична. Почела је хапшењем Рамуша Хараднија у Француској по потреници Србије, инцидентима везаним за први воз који је после 18 година, требало да прође ка Косовској Митровици, отварањем поглавља 20 и 26, захтевом БиХ суду у Хагу за ревизију пресуде против Србије за геноцид, који је нешто касније одбијен...

Већ у марту су расписани председнички избори за 4. април, па је централни политички догађај у 2017. био избор Александра Вучића за председника Србије.

Наиме, чињеница да је дотадашњи премијер добио 55,08 одсто, односно око два милиона и 35.000 гласова, била је потврда, како је сам рекао, "у ком смеру Србија жели да иде" и она је детерминисала и убрзала наступајућу спољнополитичку активност Србије, тражење решења за боље односе са земљама у региону, наставак започетих реформи, европске интеграције...

Поверење које је добио била му је гаранција да то што ће функцију мандатара поверити Ани Брнабић и на чело српске владе први пут у историји довести жену, уз то припадницу ЛГБТ популације, неће наићи на озбиљнији отпор.

Тако је и било - традиционална Србија је "прогутала" без већих проблема Вучићеву одлуку, свет је поздравио као доказ да Србија мења имиџ конзервативне земље, а Брнабићева се показала као адекватан заступник политике коју је водила влада премијера Вучића.

По преласку на Андрићев венац нови председник није чекао дуго да отвори и најтеже унутрашњополитичко питање за Србију - будућност Косова и Метохије.

Дијалог у Бриселу запао је у ћорсокак, Брисел појачава притисак да се односи између Београда и Приштине нормализују до краја 2019. а, улазак у ЕУ са нерешеним питањем, јасно је, није могућ...

У оваквој ситуацији Александар Вучић се одлучио да позове српско друштво и грађане на унутрашњи дијалог о КиМ, како би, како је рекао, дошли до заједничког решења и како не би тај терет оставили потомцима.

"Време је да као народ престанемо као ној да забијамо главу у песак и да покушамо да будемо реални, да не допустимо себи да изгубимо или некоме предамо оно што имамо али и да не чекамо да ће нам у руке доћи оно што смо давно изгубили", поручио је Вучић јавности.

Унутрашњи дијалог је почео, али одговор на ово тешко питање и прихватљив излаз Србија и даље тржи и чека.

Како, наравно, решење не зависи само од Србије и како међународна заједница очекује и "притиска" да се "односи између Београда и Приштине потпуно нормализују" и, очекују да на крају тог процеса обе стране потпишу обавезујући споразум, Србија наставља битку за заштиту својих интереса и лобира на све стране да Косово не добије столицу у УН, да не уђе у Унеско, да Приштину призна што мањи број земаља, да се не мења формат преговора.

Борба да се нађе начин и сачува српски интерес на Косову, опредељеност за улазак у ЕУ, неодустајање од пријатељства са Русијом и Кином, инсистирање на војној неутралности... тражење адекватних одговора на примедбе да се не може седети на две столице - захтевали су током целе године озбиљну дипломатску иницијативу и умешност.

Тражила се и подршка и разумевања свуда где се могла тражити - и у Вашингтону и у Москви, у Пекингу, Бриселу, Берлину, Хавани, у окружењу.

Тражили су се партнери на политичком и економском пољу, на састанцима са премијером Мађарске, Аустрије, заједничком састанку са премијерима Бугарске, Грчке, Румуније, у седишту НАТО-а, са Турским председником Реџепом Ердоганом, који је са осам министара и 200 привредника у октобру боравио у Србији - како је сам председник Вучић пребројао, за седам месеци се састао са 71 страним званичником.

Ефекти су негде били веома успешни и видљиви, негде мање успешни или мање видљиви...

У Бриселу и Вашингтону је добио потврду да ЕУ и САД немају ништа против војне неутралности Србије, шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини изјавила је да је Србија остварује "екстремно добар" напредак на путу ка ЕУ.

Кинеска подршка Србији и заинтересованост за нове инвестиције, настављена је и, чини се, неупитна је.

Почетком године у Београду је отворена и кинеска банка, у јуну су Кинези преузели "Железару Смедерево", почела је градње пруге Београд-Будимпешта чији је циљ повезивање луке Пиреј са Европом, а Србија је постала центар кинеске инфраструктурне иницијативе "Један појас, један пут" и њен најагилнији члан.

Договор са почетка године, када се Александар Вучић као премијер састао са руским председником Владимиром Путином, о испоруци наоружања за Србију реализован је у октобру када је у Београд стигло шест руских "мигова", а на примедбе да је реч о војном окретању Русији, одговор је био - ради се искључиво о обнављању застареле технике и јачању одбрамбене способности Србије.

О наоружању је било речи и на другом овогодишњем сусрету двојице, овог пута, председника - Владимира Путина и Александра Вучића у Москви, али конкретни детаљи нису саоштени.

Од оног што је званично саопштено, најзначајнији је уговор о 15 одсто већој испоруци гаса Србији, као и то да се разматра могућност укључивања Србије у гасовод "Турски ток".

Као добру вест после тродневне посете председника Србије Москви домаћа јавност види у обећање да ће се уколико се САД укључе у дијалог Београда и Приштине, то, на захтев Србије, учинити и Русија.

У сваком случају, посета Москви обележила је крај 2017. године и показала да председник Србије и даље рачуна на подршку Русије у очувању српских националних интереса и да жели да ту подршку обезбеди.

Убрзо после ове посете, заменик помоћника америчког државног секретара за Европу и Азију, а сада и амбасадор у Македонији Брајан Хојт Ји, у име САД упутио је савет Србији да треба "јасно да стави до знања државама-чланицама ЕУ да је 100 одсто посвећена пријему" и да треба да "покаже да подржава визију ЕУ, а не Русију", што говори да и у 2018. Србија остаје у истом пољу геополитичких интереса на којима се прелама и њена судбина.

Тражење начина да се нађе пут, који кроз то поље води до сопственог циља, остаје сигурно главни политички приоритет, а пред владом су остала и друга бројна важна питања, која се морају решити до 2020. године.

Србија, како је то упозорио и Фискални савет, има структурне проблеме које није успела да реши ни ове године, а због којих је привредни раст годинама нижи од упоредивих земаља Централне и Источне Европе.

Реформе јавних предузећа, оцењено је, нису довољно кредибилно планиране, па су од три фискално најзначајнија јавна предузећа, ЕПС, Србијагас, Железница, праве реформе, по њиховој оцени, започете само у "Железницама".

Нису донети ни конкретни рокови и планови за завршетак приватизације око 150 државних, како кажу махом неуспешних, предузећа у којима и даље ради око 50.000 запослених.

На 2018. је сада да преузме овај терет из године за нама.

Биће пуно изазова, процењује председник Србије Александар Вучић, и подсећа да ће кључни бити Косово и Метохија, регионални мир и стабилност, те даље јачање економије.

Притисци ће, уверен је српски председник, долазити са различитих страна, биће, каже, тешко издржати их, али, како каже, обавеза је да се брани и штити своја земља и да се види шта мора да се уради.