Српски и европски парламентарци и о стању у медијима

Европосланица Тања Фајон наводи да је разговарала са неким невладиним организацијама и са грађанима Србије, који су јој рекли да професионални и независни медији и сви који другачије размишљају у Србији "живе у непријатељском окружењу".

Посланици опозиције дали су јој за право, а Владимир Ђурић (ДЈБ) је додао да је ове године и парламент био "суспендован" на два месеца због кампање за председничке изборе, да је друштво остало ускраћено за дебату, те да је изостало сучељавање председничких кандидата у медијима.

Не може више, наводи Ђурић, изговор за стање у медијима бити реченица "не може се преко ноћи променити", те навео да је све о стању у медијима написала Верица Бараћ у извештају 2012. и да се све то "данас исто ради", али, каже, уз "додатну дозу осветољубивости" садашње власти.

"Утицаји на финансирање медија како би се они држали под контролом су механизми који нису промењени. Пет година је било довољно да се нешто промени", истиче Ђурић.

Посланица ДС-а Весна Марјановић наводи да је направљена грешка током усвојања пакета медијских закона, које влада сматра кораком напред, и то због инсистирања на тржишном принципу, јер, рекла је, тржишта у Србији нема и не постоји право плуралистичко тржиште.

"Данас ниједан штампани медији не може да опстане без оглашавања, донација или субвенција", истиче Марјановићева.

Наводи да је недавно представљање истраживања медија у Европском парламенту а у сарадњи са послаником ЕП Францом Боговичем, замеником председника групе Пријатељи Србије, изазвао негативне коментаре доброг дела стручне јавности.

Верује да су наши пријатељи имали најбоље намере, а о том догађају известио је, каже, Танјуг.

Наводи да је Танјуг требало да буде угашен, јер није приватизован по законским роковима.

Истиче и да је та новинска агенција и даље "повлашћена медијска кућа", као и да нико не зна на основу ког правног основа извештава, и то, каже, "углавном о раду владе".

Сви су, каже, сагласни да је новинарство у Србији непрофесионално и таблоидно, али да би било погрешно да се извуче закључка да су новинари криви за ситуацију у којој се налазе медији.

"Данас највећу финансијску и политичку подршку имају управо таблоидни медији. Медији критички настројени према влади су клеветани и нападани и покушава се да се склоне са медијске сцене", рекла је Марјановићева.

Наводи и да су сви поздравили састанак премијерке Ане Брнабић са представницима неформалне Групе за слободу медија када је обећала да ће на њихова питања одговорити у року од две недеље, али то није учинила.

Посланик СНС-а Драган Шормаз каже да је 17 година посланик, од чега је половину био у опозцији, а пола у владајућој коалицији, и да је за све то време опозиција у Србији којој је и сам припадао "кукала" на медије и никада до краја није била задовољна медијском сликом.

Истиче да је данас много боља медијска слика у односу на време пре пет или шест година.

"Борис Тадић је неколико година био председник, из његове партије настало је пет или шест странака, нисте могли једно време да отворите фрижидер а да се он не појави, а камоли у новинама и телевизији. То се значајно променило. То је мој утисак", рекао је Шормаз.

Наводи и да Парламент није био "суспендован", већ да није било телевизијаских дуела. Било је 16 кандидатата.

"Да је било другог круга, било би дуела, али Вучић је победио убедљиво и то је чињеница", рекао је Шормаз.

Наводи да опозиција у Србији нема одговоре, да није алтернатива и да опструише рад парламента, те да подноси 1. 700 амнадмана на буџет, члан по члан да се бришу, а нема конкретних предлога шта желе да промене.

"То је опструкција, а не нормалан рад. Да су поднели 50 или 100 амандмана који би нешто допринели, расправљало би се. Овако су Парламент довели у блокаду", рекао је Шормаз.

Посланик Уједињене сељачке странке Маријан Ристичевић наводи да су медији сами тражили да држава изађе из власништва у медијима што је, додаје, држава и учинила.

Истиче да медији пласирају бомбастичне наслове, јер их је много, а тржиште је мало, а пуно је, додаје, људи који себе називају новинарима, а мало правих новинара.

Критиковао је опозицију што се "жали" на слободу медија, а они на конференцијама за медије одлучују ко је новинар, а ко није и бране им да поставе питање.

"То се десило и у холу Народне скупштине кад су одбили да одговоре на питање рекавши ви нисте новинар. Тако се припадници владајуће коалиције не понашају, а и не насрћу физички на новинаре", рекао је Ристичевић.

Супружници појединих лидера опозиције, наводи посланик Уједињене сељачке странке, уређују неке листове, а нико од њих није смењен.

По оцени опозиције, каже Ристичевић, медиј који је наклоњен власти није слободан и независан, али онда, истиче, то није ни онај наклоњен опозицији.

Посланица СНС-а Дубравка Филиповски је рекла да у Србији постоји више од 2. 000 медија и сви пишу шта желе.

"Сваки дан чујемо критике на рачун премијерке, владе и председника, а честе суи оптужбе на личном плану", рекла је Филиповска.