Joксимовић: С пуним правом очекујемо извесније рокове за прикључење

На отварању седмог састанка Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ-Србија, Јоксимовићева је рекла да ако се од Србије као земље кандидата за чланство у ЕУ траже рокови и постовање рокова онда с пуним правом Србија у партнерском односу, као земља кандидат може да тражи и очекује извесније рокове. 

"Морате да имате кредибилне одговоре куда води овај процес", рекла је Јоксимовићева и навела да би то допринело већем ентузијазму и дало би већи замајац реформама, али и очувању кредибилтета процеса проширења и политике проширења ЕУ коју је наговестио председник Европске комисије Жан Клод Јункер. 

Оценила је да "политичка ураниловка" у политици проширења ЕУ није добра јер, објашњава, може да потцени једне, а прецени друге кандидате. 

Наводећи да уважава потребу да регион западног Балкана сарађује, Јоксимовић каже да "политичка ураниловка није најсрећнији приступ", те да је критеријум појединачних вредновања земаља кандидата за чланство у Унији једини валидан критеријум. 

Бугарска, наводи министарка, која од 1. јануара преузима шестомесечно председавања ЕУ, најавила је самит земаља западног Балкана у Софији, те изразила очекивање да тај скуп "неће бити обесхрабрујући за оне који највише напредују". 

Истакла је и да изјаву Јункера о 2025. години као најбољем сценарију за приступање Србије и Црне Горе Унији не би требало разводњавати и релативизовати. 

Навела је и да је раније постојала пракса давања неких рокова који су се на крају испоставили као нереални, преамбициозни, популистички и демагошки у том тренутку, те истакла да су у овој фази преговара и након свега што се дешава и унутар ЕУ и земаља кандидата у регону западног Балкана временске одреднице веома важне. 

"Проширења подразумева и чланство"  

Министарка каже да ако земља уђе у процес придруживања који подразумева трансформацију и реформе онда мора да имате кредибилан одговор друге стране куда тај процес води и у ко тренутку можете да очекујете прикључење. 

Истакла је да сам процес проширења подразумева и чланство. 

Оцењује да је добар тренутка за сумирање 2017. наводећи да је у порцесу придруживања било и добрих ствари, успона али и падова, те да је било и разочарења у погледу отварања броја поглавља. 

Подсетила је да је у 2017. Србија отворила укупно шест поглавља, од чега четири за време председавања Малте, а недавно два поглавља за време естонског председавања, али да је тада Србија после порука високе представнице ЕУ Федерике Могерини да је Србија остварила екстремни напредак и изјаве Јункера с правом очекивала да ће тада уместо два, бити отворено укупно три поглавља. 

"Земље чланице ЕУ су другачије одлучиле. Нећемо туговати", каже Јоксимовић и пита зашто постоји та скученост у разумевању отварања поглавља која су, каже, најбоље средство за мониторинг и праћење реформи. 

Отварање шест поглавља у 2017. није лош скор, каже министарка и истиче да је могло и боље

Она је навела да ће Влада Србије радити све што је до ње да убраза процеш придруживања, те истакла да ће Србија током бугарског председавања ЕУ које преузима од 1. јануара имати спремне преговарачке позиције за три поглавља и то поглавље 33 које се односи на буџетске и финансијске одредбе, поглавље 9 - финансијске услуге, сектор банкарства и осигурања и поглавље 13 - рибарство. 

Истакла је да се ради интензивно и на другим поглављима, те да је несумњиво да ће Србија имати спремне још три или четири преговарачке позиције. 

Српски и европски парламентарци о односима ЕУ и Србије  

Председник Делегације Србије Владимир Орлић истакао је да ће седми састанак ПОСП-а бити прилика за разговор о свим отвореним питањима и чланству Србије у ЕУ. 

"Имали смо снажну подршку и савезништво са вама", рекао је Орлић.

Амбасадор ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да Србија у наредну годину улази са "добрим знацима".

" У 2017. Је отворено шест Поглавља а то је добар резултат", рекао је Фабрици.

Европски дипломата је у том контексту најавио активности институција ЕУ у следећих шест месеци за које каже да ће бити добра прилика да се спроведу реформе које ће довести Србију у чланство ЕУ.

Отварање Поглавља је важна ствар, јер шаље позитивну поруку, али реформе које прате та поглавља су важнија, рекао је.

Фабрици је подсетио на закључке прошлопнедељне међувладине конференције у Бриселу истакавши да су владавина права и нормализација односа са Приштином приоритети.

Он је оценио да је Београд конструктиван у односу са Приштином и поздравио иницијативу председника Александра Вучића о покретању унутрашњег дијалога о Косову и Метохији.

Поручио је да је важна сарадња са свим земљама региона, јер како каже "што земље региона више причају, брже се иде ка ЕУ".

Говорећи о привредним реформама, Фабрици је истакао да је и на том пољу идеја да се српска привреда усагласи са "европским полугодиштем" које се у ЕУ редовно изводи.

Када је реч о миграцијама, истакао је амбасадор ЕУ, Србија је имала битну улогу, а ЕУ је и сада спремна да помогне колико год нашој земљи треба.

Европска унија ће наставити да буде и велики инвестициони партнер Србије, каже Фабрици и подсећа да је ЕУ сада највећи донатор Србије кроз ИПА фондове кроз које Србија добија и до 200 милиона евра годишње за разне пројекте чији је циљ да помогну уласку Србије у ЕУ.

Он се осврнуо и на Одбор за Споразум о стабилизацији и придруживању који је одржан у септембру, а коме је присуствовала и премијерка Ана Брнабић, и оценио да је на њему упућено много добрих порука.

"Србија добро напредује" 

Председник делегације ЕУ Едуард Кукан оценио је да Србија добро напредује у преговорима о чланству и поздраво добре резултате прошлонедељне међународне конференције на којој су отворена два поглавља.

Он је рекао да је било очекивања да се отвори више поглавља "јер их је више технички спремно", али како каже, мора се видети шира слика да "желимо јаку и стабилну ЕУ" а земља чланица те заједнице мора, како је рекао, да буде гарант да ће бити добар дом за сваког свог грађанина.

"То треба да буде земља у којој ће сваки човек, па и онај из малог места, моћи да се поузда у судство да ће га оно бранити", навео је Кукан пример како би требало да буде уређено судство у једној држави чланици ЕУ.

Он је истакао да су Поглавља битна јер се кроз њих прати тај процес напретка и реформи у јендој земљи.

"Сваки пут кад отворимо ново Поглавље морамо да се питамо да ли се приближавамо томе", поручио је Кукан.

Он је истакао да је представници европских институција представљају и своје бираче широм Европе, те да због њих морају да раде свој посао одговорно, а не само због Србије.

Кукан је навео да Србију на пролеће чекају важни избори и да би волео да тада чује што више о изборном процесу у ЕУ, односно да би волео да Србија успе да одговори на оптужбе за нерегуларност избора.

Будућност Косова и Метохије и слободу медија Кукан види као приоритете а однос Србије и ЕУ упоредио је са венчањем које треба да се одржи, рекавши да обе стране желе да буду што лепша млада, односно младожења, и желе да све "лепо" функционише иначе, може доћи до дисфункционалног брака.

Посланица ДС-а Весна Марјановић је тражила да се дневни ред састанка прошири и да буде говора о ситуацији у Народној скупштини и о стању људских права и слобода у Србији као посебној теми, што није прихваћено.

Кукан је то образложио да предложени дневни ред омогућава да разговор о свим битним питањима укључујући и теме које је она предложила, а Орлић је рекао да ће бити довољно простора да се заједнички размотре многе теме.