Неопходна деполитизација савета националних мањина

Државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак рекао је на скупу у Палати "Србија" да у Нацрту измена и допуна закона треба дефинисати овлашћења и организациону структуру националних савета и начин ангажовања чланова тих савета.

"Први пут смо покушали да одвојимо функцију у националном савету од партијске позиције што је за сада предмет најоштријих критика мањинских странака, али на јавним консултацијама све стране треба да представе своје ставове и законска решења како бисмо донели закон који ће бити успешно и једнако примењиван у целој Србији", навео је Бошњак.

Према његовим речима, осим деполитизације, представници националних мањина су на ранијим скуповима изнели замерке на законске одредбе о употреби српског језика и извештавање у медијима и залагали се за додатно финансирање националних савета.

"Захтев за деполитизацију проистекао је из унутрашњих потреба јер национални савети често представљају поље за деловање политичких странака. С друге стране, међународни стручњаци и организације цивилног друштва указују да према Уставу национални савети треба да се баве културом и заштитом идентитета, а не некакви мањински парламенти", објаснио је Бошњак.

Он је изразио очекивање да ће се Закон о националним саветима националних мањина наћи пред посланицима у Скупштини Србије у марту следеће године.

Председник Националног савета мађарске националне мањине Јене Хајнал нагласио је да постојећем Закону нису потребне само козметичке промене и да измене и допуне треба треба да пруже гаранцију мањинских и људских права не само за неколико наредних неколико већ за убудуће.

"Сада када смо на путу ка ЕУ треба да урадимо законски оквир, јер кад будемо у Европи неће имати смисла да говоримо о тим питањима. У овом закону треба да се види који је пут за мањине, али и за све грађане Србије како би била остварена права која свака мањина очекује од државе", рекао је Хајнал додавши да је важно што у изради новог документа учествују сви Савети националних мањина у Србији.

Директор Комитета правника за људска права Јуком Милан Антонијевић сматра да изменама и допунама закона из 2009. треба да постигне деполитизација Националних савета националних мањина и да се уведе већа транспарентност њиховог финансирања што је, како каже, захтев Министарства и ЕУ.

"Треба разрадити и делове који се тичу медија и регулативног тела за електронске медије и његовог укључивања у ова питања. Ово је добар корак, треба да седнемо и чујемо националне мањине како би се донео закон који је плод консензуса структура које га предлажу и националних мањина", рекао је Антонијевић.

Председник Извршног одбора Буњевачког националног савета Мирко Бајић оценио је позитивним јавне консултације о предлогу Закона, али је изнео примедбе на радну верзију у којој се, како је приметио, не говори о медијима који се тренутно финансирају из покрајинских извора.

За Бајића као председника Савеза бачких Буњеваца потпуно је неприхватљиво да се политичким странкама националних мањина онемогући да "озбиљно учествују у раду Националних савета".

"У програмима тих странака предвиђено је да се брину о положају и остваривању права националних мањина. Политизација јесте присутна, али се остварује кроз невладин сектор, тј. удружења у којима су чланови странака. Желимо да се ми бринемо о националним мањинама, наравно уз подршку и сарадњу са удружењима, али не желимо да се неко брине о нама, а да нас ништа не пита", нагласио је Бајић.

Актуелни Закон о националним саветима националних мањина усвојен је 2009. године, али је Уставни суд 2014. године утврдио да поједине одредбе нису у сагласности са Уставом Србије.