Фабрици: Врата ЕУ у 2018. отворена за Западни Балкан и Србију

Сем Фабрици је на панелу "Храбри нови свет" у оквиру конференције "Економист - Свет у 2018" подсетио да ће у фебруару 2018. Европска комисија објавити нову стратегију за Западни Балкан, а у мају следеће године имаћемо самит Западног Балкана у Софији.

Стратешка политика ЕУ за 2018. годину је да су врата Уније отворена за Западни Балкан и Србију, навео је Фабрици.

Подсетио је да две трећине трговине Србије долази из ЕУ, као и две трећине страних инвестиција.

На панелу се говорило о изазовима тероризма, глобалног загревања и потенцијалних нових жаришта са којима се суочавају Европа и свет, а амбасадори САД, Немачке, Хрватске, Мађарске и представници ЕУ сложили су се да су сарадња и размена информација кључне за суочавање са глобалним проблемима.

Тако је амбасадор САД у Србији Кајл Скот рекао да су кључни проблеми земаља Западног Балкана економски раст, окренутост лидера земаља прошлости, владавина закона, борба против корупције, слобода изражавања, независни медији, а, како каже, решење за све те проблеме за земље у региону је улазак у ЕУ.

У глобалном свету, оценио је, највећи изазови биће одржавање економског напретка, бављење "глобалним нередом", тероризам, оружје масовне деструкције и проналазак баланса између заштите животне средине и развоја економије.

"Што се тиче Србије и ЕУ, настављамо да бринемо око кохерентности ЕУ у ситуацији Брегзита, миграција. Верујем ипак и оптимистичан сам да ће ЕУ наћи начин да из ове, као и из других криза у прошлости, изађе јача и да ће наставити напред", рекао је Скот.

Упитан за извештај Атлантског савеза о деловању САД у Србији, Скот је рекао да то показује интересовање Америке за регион, што је наставак повећаног андажовања у претходним годинама.

Амбасадор Немачке у Србији, Аксел Дитман рекао је да су изазови у 2018. бројни, али и да је боља опремљеност за суочавање са њима.

"Са изазовима попут климатских промена, миграција, трговине и слично, ниједна земља не може да се носи сама, а за нас је оквир реаговања наравно ЕУ. У Паризу су лидери разговарали о климатским променама, тероризам је и даље велика претња и ту радимо на бољој размени информација, миграције су изазов који траје", навео је Дитман.

Како је оценио, Брегзит је нешто за чиме се "дубоко жали", као и други изазови на којима се много ради на глобалном нивоу, јер је то једини начин да се на њих одговори.

Амбасадор Хрватске у Србији Гордан Бакота рекао је да је велика криза ЕУ истовремено и велика шанса за њу.

"За спречавање миграција и тероризам ЕУ мора имати усклађену спољну и безбедносну политику. Када видите сада мигрантску кризу, у односу на пре две године, она није решена, али је сазрело уверење ако да ЕУ са својим капацитетима треба да делује заједно, тема миграција је сада доминантна и на томе се ради", рекао је Бакота.

Великим изазовом сматра и имплементацију споразума из Минска.

"Два питања су важна за регију када је у питању ЕУ, решавање отворених питања како би се кроз дијалог створила боља атмосфера у односима и друго је регионална стабилност", рекао је Бакота.

Амбасадор Мађарске у Србији Атила Пинтер оценио је да је регија стабилнија и безбеднија него икад.

"Ипак, има доста изазова, отворених политичких питања међу земљама у региону, други велики изазов за 2018. може бити повратак бораца ИД, трећи изазов је процес европских интеграција за земље у региону, такође, изазов су нелегалне миграције", рекао је Пинтер.