Скупштина усвојила буџет за 2018. годину

18.00 – Посланици Скупштине Србије завршили рад.  

16.40 – Проширено право на породиљско, за прво дете 100.000 динара.

15.30 – Од 1. јануара ће почети да се примењује нова минимална цена рада од 143 динара по радном сату. Посланици гласали и за нове олакшице за младе који почињу сопствени посао.

15.00 – Усвојен закон који омогућује повраћај ПДВ-а и за куповину првог стана који је под хипотеком.

14.25 – Усвојен Предлог закона о буџету. Аплауз у скупштинској сали.

13.20 – Народна скупштина ће радити и после 18 часова, због потребе да се што пре донесе закон из дневног реда ове седнице, каже председавајући Верољуб Арсић.

11.45 – Продужена забрана запошљавања у јавном сектору до краја 2018. године.

11.00 – Опозиција критиковала подношење па повлачење амандмана владајуће већине.

10.45 – Предлог буџета за 2018. усвојен у начелу, следи изјашњавање о амандманима.

10.35 – Усвојене измене Закона о буџету за 2017. које ће омогућити исплату бонуса од по 10.000 динара запосленима у сектору безбедности до краја године. Усвојене и измене Закона о буџетском систему које у 2018. предвиђају повећање плата за десет одсто у јавном сектору и пет одсто у администрацији, а повећање пензија за пет одсто.

10.10 – Посланици гласају о амандманима.

10.00 – Почела седница Скупштине.

После скоро четири сата изјашњавања о амандманима, за усвајање буџета за идућу годину гласало је 150 посланика, против је било 12, уздржаних није било, док два посланика нису гласала.

Предлогом закона о буџету за 2018. годину планирани су приходи у износу од 1.178 милијарди динара, а расходи од 1.207 милијарди динара.

Планирани фискални дефицит на нивоу Републике за наредну годину износи 0,6 одсто БДП-а односно 28,4 милијарде динара, што је 40,7 милијарди динара ниже од дефицита планираног буџетом за 2017. годину.

Буџет за идућу годину је планиран на основу пројекције да ће привредни раст у идућој години бити 3,5 одсто БДП-а, уз БДП дефлатор од 2,8 одсто и индекс потрошачких цена на мало од 2,7 одсто.

Та пројекција раста БДП-а, поред осталог, заснована је на елементу подизања агрегатне тражње кроз повећање плата и пензија и развојној оријентацији буџета која се базира на великом повећању инвестиција.

За капиталне инвестиције предвиђено је укупно 128,3 милијарде динара, од чега је највише и то 54 милијарде намењено инфраструктури.

У односу на реализацију у текућој години, инвестиције ће у следећој години први пут бити 30 одсто веће и износиће више од 180 милијарди динара на нивоу опште државе, односно 128 милијарди динара на нивоу Републике.

Очекује се да приходи буџета од наплате пореза буду 988,6 милијарди динара, од чега је наплата ПДВ-а 503,4 милијарде.

Основни циљеви буџета за наредну годину фокусирани су на одржавање постигнуте макроекономске стабилности и наставак примене мера фискалне консолидације, као и даље смањење учешћа јавног дуга у БДП-у започето у 2016. години.

Приоритет остаје даље унапређење пореског система који стимулативно делује на привредну активност и запошљавање и истовремено обезбеђује већу ефикасност наплате пореза и смањење сиве економије.

Фокус ће бити и на јачању стабилности и отпорности финансијског сектора, отклањању препрека привредном расту и подизању конкурентности спровођењем свеобухватних структурних реформи, наставку реформи јавних предузећа, као и подизању укупне ефикасности јавног сектора.

Закони о повећању примања, бонусу у сектору безбедности

Посланици су усвојили и измене Закона о буџетском систему које, између осталог, предвиђају у 2018. години повећање плата за десет одсто у јавном сектору и пет одсто у администрацији, а повећање пензија за пет одсто.

Такође, продужена је забрана запошљавања у јавном сектору до краја 2018. године.

Измене и допуне Закона о буџетском систему предвиђају да учешће плата и општег нивоа државе у БДП-у буде седам одсто, односно да учешће пензија у БДП-у буде до 11 одсто.

Наводи се да је планирано повећање пензија од пет одсто фискално одрживо и 86,6 одсто пензионера са пензијама до 37.000 динара имаће пензију већу од оне коју су примали пре спровођења програма консолидације.

Њихово учешће у БДП-у пашће са 13 одсто у 2014. години на 11 одсто у 2019. години, што је ниво предвиђен Законом о буџетском систему. Маса пензија ће се повећати за 25 милијарди динара, што износи 0,5 одсто БДП-а.

За повећање зарада предвиђен је износ од 35 милијарди динара.

Предвиђено је снижавање нивоа зарада без доприноса на терет послодаваца до седам одсто БДП-а, а тренутно је учешће овако дефинисаних зарада 8,3 одсто БДП-а.

Усвојене су и измене Закона о буџету за 2017. годину, које ће омогућити да до краја године запосленима у сектору безбедности буде исплаћен бонус од по 10.000 динара.

Допуном тог закона омогућено је да се исплаћују награде и бонуси запосленима који плате добијају из буџета Србије, на основу одлуке Владе.

Како је раније рекао министар финансија Душан Вујовић, допуном тог закона све цифре остају у предвиђеним оквирима расхода планираним за 2017. годину.

Повећан неопорезиви део зараде, олакшице за почетнике

Неопорезиви део зараде биће повећан за више од 3.000 динара по запосленом, а почетници у бизнису имају могућност ослобађања плаћања пореза на зараду и то за девет радника по фирми, утврђено је изменама Закона о порезу на доходак грађана које је данас усвојила Скупштина.

Постојеће олакшице за запошљавање нових радника биће продужене и у 2018, а требало је да истекну до краја ове године, а измене Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, које је такође данас усвојио парламент, предвиђају и нову олакшицу за младе који почињу сопствени бизнис.

Та олакшица подразумава ослобађање од плаћања доприноса за обавезно социјално осигурање и порезе на зараде у години оснивања предузећа и у наредној години.

Нова решења почеће да се примењују од 1. јануара 2018. године.

Изменама Закона о порезу на доходак грађана прецизирано је да ће неопорезиви део зараде радника уместо 11.790 динара, као што је до сада било, бити повећан на 15.000 динара од 1. јануара 2018. године.

Тада ће почети да се примењује и нова минимална цена рада коју је усагласио Социјално-економски савет, а која ће износити 143 динара по радном сату.

То је десет одсто више него у овој години, када је минимална цена рада по сату износила 130 динара.

Минималну зараду прима око 350.000 радника у Србији који су ове године месечно примали 22.620 динара, а од 1. јанара 2018. ће примати за 2.202 динара више, односно примаће месечно 24.822 динара.

Изменама Закона о порезу на доходак грађана предвиђено је да почетници у бизнису могу да остваре право на ослобађање од плаћања пореза на основу зараде, и то се односи на зараду предузетника и највише девет новозапослених у његовој фирми.

Према усвојеним изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, предвиђено је да најнижу месечну основицу доприноса чини износ од 35 одсто просечне месечне зараде у Републици, исплаћене у претходних 12 месеци почев од новембра у години која претходи години за коју се утврђују и плаћају доприноси.

Скупштина је усвојила и измене Закона о порезу на добит правних лица које треба да поједноставе отпис такозваних "проблематичних кредита", односно ненаплативих потраживања по основу кредита одобрених физичким и правним лицима.

Потврђен зајам од Светске банке за путеве и енергетику

Скупштина је потврдила споразум о 100 милиона евра зајма код Светске банке за одржавање државних путева и енергетску ефикасност објеката.

Од 100 милиона евра кредита који се односи на Програм унапређења ефикасности и одрживости инфраструктуре, 60 милиона евра намењено је за одржавање 8.000 километара државних путева првог и другог реда и то до 2020. године.

Остатак кредита од 40 милиона евра биће употребљен за енергетску ефикасност објеката, односно реновирање 234 објекта.

Тим средствима биће подржан Владин програм обнове и унапређења објеката јавне намене у области образовања, здравства и социјалне заштите и то у циљу повећања енергетске ефикасности и безбедности реновираних објеката, а на основу приоритета локалних самоуправа на чијим се територијама налазе.

Рок за повлачење кредита је 31. децембар 2021. године.

Скупштина је потврдила и Споразум о зајму са Светском банком за развојне политике у области управљања ризицима од елементарних непогода са опцијом одложеног повлачења средства. Реч је о зајму од 66,1 милион евра у случају елементарних непогода и природних катастрофа.

Ратификован је и Споразум са УН у вези са отварањем Канцеларије УН за пројектне услуге у Београду.

Продужен рок за упис јавне својине до 2020.

Рок за подношење захтева за упис јавне својине продужен је за три године, односно до 2020. године, утврђено је изменама Закона о јавној својини које је данас усвојила Скупштина Србије. Првобитно, тај рок је био до 31. децембра ове године.

Законом о јавној својини уређује се право јавне својине и одређена друга имовинска права Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

Усвојене су и измене Закона о роковима измирења комерцијалних трансакција које треба да спрече манипулације током плаћања робе и услуга које јавна предузећа и установе узимају од приватног сектора.

Све фактуре у моменту издавања биће регистроване у једном систему како би буџетска инспекција у контроли могла да утврди које су фактуре издате, а које су испоручене.

Централни регистар фактура је систем – база података који успоставља и води Управа за трезор, у којем се региструју фактуре и други захтеви за исплату, које издаје поверилац у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора у којима су субјекти јавног сектора дужници.

Тако ће се спречити монополско понашање великих фирми према малим и правило да се дуг плаћа мимо законских рокова.

Скупштина је усвојила и измене Закона о републичким таксама које ће омогућити да се све таксе налазе на једном месту. Такође, неке таксе ће бити укинуте, а неке обједињене. На пример, предвиђено је додатно смањење такса код употребних дозвола и то за око шест одсто вредности радова.

Измењен Закон о стечају

Усвојене су и измене Закона о стечају, које ће омогућити боље спровођење стечајног поступка и побољшати намирење поверилаца, као ефикаснију борбу против корупције и злоупотреба.

Прецизирано је да ће стечајни поступци који до сада нису окончани, бити оконачани по прописима који су важили до дана ступања на снагу предложених измена Закона о стечају. 

Предвиђен је рок од девет месеци за продају имовине предузећа у стечају.

Такође, нова решења омогућавају бољу наплату поверилаца и смањење трошкова, као и краће рокове за поступање стечајних управника и стечајних судија, а побољшан је положај обезбеђених поверилаца.

Обезбеђеним повериоцима је признато право учешћа у одбору поверилаца, тако што ће имати једног члана у том одбору.

Предвиђено је и да одређене радње у стечајном поступку могу да се предузимају само уз сагласност обезбеђеног повериоца, на пример издавање у закуп имовине под хипотеком.

Такође, и продаја имовине под хипотеком без јавног поступка оглашавања, што је до сада било дискреционо право стечајног управника.

Нова решења предвиђају и нови начин процењивања имовине стечајног дужника коју ће радити лиценцирани проценитељ, чиме ће се допринети правној сигурности поверилаца и убрзати поступак уновчења имовине на основу тржишне процене.

Уводи се и посебно правило о укидању забране извршења на имовини стечајног дужника која је под хипотеком или залогом, уз давање права обезбеђеном повериоцу да је прода по правилима која важе за хипотекарне продаје.

Уколико обезбеђени поверилац не успе да прода имовину у предвиђеном року, враћа је стечајном управнику да је прода кроз стечајни поступак.

Изменама закона се отвара простор за израду подзаконских аката од којих се очекује да упросте процедуре стечајног законодавства и убрзају поступак уновчавања, извршавања, реорганизације и контроле.

Одложено увођење платних разреда за годину дана

Увођење платних разреда за запослене у јавним службама биће одложено за годину дана, односно до 1. јануара 2019, утврђено је изменама Закона о систему плата у јавном сектору које је усвојила Скупштина. 

Усвојен је и Закон о запосленима у јавним службама, који предвиђа да ће за исти посао у свакој служби плата бити иста. 

Запосленима ће се праведно мерити учинак и на основу тога ће моћи да се напредује. 

Предвиђено је да квалитет и знање буду главни критеријуми за запошљавање у јавним службама и то искључиво преко конкурса, а циљ Закона о запосленима у јавним службама је и ефикасна јавна управа од које би грађани добијали квалитетнију услугу.

Новим решењима уређују се радни односи и плате запослених у јавним службама.

Уводе се инструменти за успостављање функције управљања људским ресурсима у јавним службама - кадровски план, конкурсни поступак и вредновање радне успешности.

Запослени може бити обавезан да буде стално доступан ради пружања неопходних услуга корисницима јавне службе ван свог радног времена, ако се укаже таква потреба, ако је посебним законом утврђена та обавеза доступности. 

Запослени је дужан да, по писменом налогу непосредног руководиоца, ради и послове који нису у опису његовог радног места ако за њих испуњава услове, због привремено повећаног обима посла, замене одсутног запосленог или у случају да на одређеном радном месту није запослено ниједно лице за шта ће добијати адекватну награду.  

Посланици су се изјашњавали о укупно 31 тачки дневног реда.

На законске предлоге укупно је било поднето 2.317 амандмана, од чега је на буџет за идућу годину поднето 919 амандмана. Посланици владајуће коалиције повукли су јуче око 300 амандмана које су поднели на буџетске законске предлоге. 

Посланици су јуче, трећег дана расправе о амандманима, око 17 часова потрошили предвиђено време од 600 минута за расправу о амандманима на све тачке дневног реда. Укупно време за расправу је истекло и пре него што су размотрени сви амандмани на измене Закона о буџетском систему.

Када се стигло до расправе о амандманима на предложени буџет за идућу годину, време је остало само владајућој коалицији и опозиционим покретима ДЈБ и Двери, и то укупно 18 минута за те две посланичке групе.

Претходних дана, али и данас, опозиција је негодовала што су посланици владајуће коалиције поднели огроман број амандмана на допуну Закона о буџету за 2017. и измене Закона о буџетском систему, те што је на то потрошено све време предвиђено за расправу о амандманима јер су их образлагали.

Упозоравали су да због тога неће бити времена за расправу о амандманима на предложени буџет за 2018, те да ће то бити први пут да ће се најважнији закон који доноси Скупштина усвојити без расправе.

Посланици владајуће коалиције кажу да и они имају право да подносе амандмане, те да расправа о буџету не може да се сведе на дијалог Владе и опозиције.