Предлог ЕУ – Србија чланица до 2025. године

Нацрт стратегије за пријем Србије и других земаља Балкана у Европску унију, која ће у коначном облику бити усвојена у фебруару, наводи послове који стоје и пред Србијом и пред ЕУ, као и временске рокове у којима они треба да буду обављени да би чланство било могуће до 2025, наводе упућени извори.

Према садашњем нацрту, сва преговарачка поглавља требало би да буду отворена и затворена до 2023. године, како би улазак Србије био могућ 2025. године, имајући у виду дуг процес ратификације приступног споразума у Европском парламенту и парламентима земаља чланица.

У Нацрту стратегије наводи се и крај 2019. године као рок за постизање обавезујућег споразума о нормализацији између Београда и Приштине, што је један од кључних услова за чланство у ЕУ.

Овакав ток догађаја већ је наговестила и висока представница ЕУ Федерика Могерини, најављујући више пута "квалитативни помак" у дијалогу Београда и Приштине за следећу годину, односно до краја мандата садашње Европске комисије, који истиче у новембру 2019.

Стратегија ће бити нека врста мапе пута до чланства, чини га конкретнијим и опипљивијим, али без гаранција и аутоматизма у пријему земаља кандидата, ако оне не буду спремне за чланство у предвиђеним роковима, кажу за РТС извори у Бриселу и наглашавају да је, имајући у виду досадашњи темпо преговора, 2023. година више него амбициозан рок за отварање и затварање свих преговарачких поглавља.

Осим спремности кандидата, проблем за стратегију може бити одсуство подршке земаља чланица.

Помињање датума од стране Европске комисије дошло је као потпуно изненађење и многе земље, укључујући и оне највеће и најутицајније, нису задовољне што о томе нису консултоване унапред. Неке земље чланице сматрају да је било какво фиксирање рокова контрапродуктивно, већ да поруке Брисела треба да се односе пре свега на критеријуме које земље кандидати треба да испуне.

"Стратегија о пријему требало би да послужи и за обнављање консензуса о пријему балканских земаља у ЕУ, јер је званично обећање чланства дато још 2003. на самиту у Солуну и многи у земљама чланицама нису сигурни колико је заправо оно још на снази", кажу дипломатски извори.

Прва половина 2018. биће врло значајна у том погледу за Србију и Балкан: Бугарска као председавајућа ЕУ у овом периоду истиче интеграцију Западног Балкана као свој приоритет, а после објављивањa стратегије у фебруару уследиће и годишњи извештаји ЕК о напретку за све земље региона у априлу.

У мају у Софији биће одржан заједнички самит лидера Балкана и ЕУ, а у јуну у Бриселу на самиту ЕУ доносиће се закључци и конкретне одлуке о следећим корацима у процесу проширења.

Очекујем да ће стратегија указати на пут којим земље кандидати треба да иду ка чланству у ЕУ, али и нагласити шта институције ЕУ и земље чланице треба да ураде као подршку партнерима и пријатељима на Западном Балкану, каже за РТС известилац за Србију Дејвид Макалистер.

Све земље Балкана имају европску перспективу, али председник Јункер је поменуо Србију и Црну Гору јер су две водеће земље у процесу, већ воде преговоре, и није изненађење ако кажем да очекујем отварање нових поглавља са Србијом пре краја године, изјавио је Макалистер.

Шеф делегације ЕП за Србију Едуард Кукан у изјави за РТС оценио је да је Жан Клод Јункер "храбар политичар, јер је давање временских рокова врло ризично".

Кукан наглашава да је то сада званичан став Европске комисије, који земље кандидати морају да схвате врло озбиљно и обаве свој део посла на испуњавању критеријума, како шанса не би била пропуштена.

"Зато земље Западног Балкана треба да то схвате подједнако озбиљно, сарадња треба да је двострана како би се испунио циљ. Ако не остваримо овај циљ до наведеног рока, то може довести и до великог разочарања", напоменуо је Кукан. 

И Тања Фајон, посланица европских социјалиста, каже да ће бити лоше ако обећање не буде испуњено јер партнери на Балкану неће бити на време спремни, али да је стратегија "покушај да се пошаље охрабрење земљама како би обавиле свој део посла, не само за Србију и Црну Гору, већ и да друге земље региона уђу у процес преговора и испуњавања обавеза".