"Економија је плодно тле за популизам у Србији"

Економиста и професор Универзитета Мери у САД Славиша Тасић истакао је да економија плодно тле за популизам због недовољног и слабог разумевања ове области специфичне по томе што, како је рекао, добре намере не дају увек добре резултате.

"Понекад треба рачунати на себичне намере фирми и бизнисмена који желе да остваре профит, јер таква привредна активност води добрим последицама за све. Међутим, политичарима је најлакше да оспу паљбу по мотиву и профиту и да тврде да једино политичка колективна акција води општем добру", рекао је Тасић.

Као пример економског популизма у Србији навео је нерешавање статуса јавних и друштвених предузећа.

"Сви знају да то треба решити, али популистичка парола гласи да не треба продати и приватизовати наше гиганте и велике фирме, али иза тога се крије политички мотив. Свака странка жели да када дође на власт удоми негде своје кадрове", сматра Тасић.

Директор економске истраживачке јединице Либека Михаило Гајић рекао је да се у политици међународна трговина приказује као "игра нулте суме" па се извоз, како каже, представља као победа, а увоз као пораз.

"На томе се базира низ протекционистичких мера, од тога да треба забранити увоз, а подстицати извоз и царинама застити домаћу индустрију од иностране конкуренције", указао је Гајић.

Као другу одлику економском популизма навео је настојање да се држава прикаже као добар предузетник и инвеститор, а не само као неко ко води макроекономску монетарну и фискалну политику.

Професор Економског факултета Универзитета у Београду Даница Поповић истакла је да је тајна успеха економског популизма што се његовом применом тренутно остварују добри резултати да производња расте, а смањује се незапосленост, али је проблем, како каже, што таква економска политика "подсећа на алкохолизам".

"Чашица алкохола у тренутку односи проблеме тако што постају невидљиви, а проблем са економским популизмом је што се увек враћа ‘у болнијој дози‘, а лечење је тешко и споро", навела је Поповићева.

Говорећи о протекционистичким мерама у економији, нагласила је да се у економском популизму виде само добитници, а не и губитници.

"У првој фази примене популистичких мера све је како треба, у другој фази се све исцрпи, у трећој крене све низбрдо, а у четвртој дође велика реформа и у том тренутку сви су сиромашнији него када је популизам почео", указала је Поповић.

Председник Либека Милош Николић навео да је у Србији економски популизам веома присутан и у деловању власти и опозиције.

Публикација се, како каже, бави и европопулизмом насталим после 2000. године, као апстрактним системом европских вредности.

"Један од узрока политичке турбуленције настале доласком СНС на власт јесте што је претходни режим усиљено форсирао недефинисани концепт вредности који није имао много додира са реалним интересима грађана", оценио је Николић.

Историчар Срђан Цветковић је као једну од популистичких победа у модерној историји Србије оценио тзв. дане народног одисаја и победу радикалске идеологије крајем 19. века, а као другу важну тачку у развоју популизма навео је увођење диктатуре краља Александра Карађорђевића 1929. године који је укинуо "посреднике између њега и народа".

Према Цветковићевим речима доласком Комунистичке партије на власт после Другог светског рата десио се "тријумф популизма у Србији".

"У сржи те идеологије, осим култа личности, био је популизам. Врхунац је била парола ‘Фабрике радницима, земља сељацима', што није било ни истинито, ни нарочито економски ефикасно", сматра историчар.

Додао је да је деведесетих година прошлог века била присутна симбиоза економског и националног популизма са идејама као што су "сви Срби у једној џави", "хлеб од три дана"...

"Чинило се да ће после Петог октобра популизам бити умањен и гурнут у страну, али је преживео и постајао све доминантнији. Поново имамо афирмацију култа личности и неслободу медија", закључио је Цветковић.

На трибини је представљена и публикација "Злоупотреба народа 2 - Глобални изазови" у којој економисти, историчари и академски стручњаци из 12 земаља света говоре о успону ауторитарног популизма у својим земљама - Великој Британији, Русији, Данској, Мађарској, Македонији, Венецуели.