Бугарска, Аустрија, Румунија – ЕУ трио за проширење

Добра воља јесте важна, али политичке прилике у земљама чланицама и залагање самог региона имаће пресудну улогу, кажу за Танјуг у Бриселу.

Премијер Бугарске Бојко Борисов већ је најавио да ће евроинтеграције Западног Балкана бити један од приоритета бугарског председавања Саветом ЕУ током прве половине 2018. године.

Борисов је нагласио да се о проширењу већ дуго разговара и да је сада "права прилика" да се направе "конкретни помаци" и донесу "конкретне одлуке" када је ЕУ перспектива Западног Балкана у питању.

"Могућност је ту јер после нас долазе Аустрија и Румунија (као председавајуће земље чланице) које су упознате са регионом, знају шта може да понуди и како да се направи прогрес у региону", поручио је Борисов из Брисела.

И Генерални директор Директоријата Европске комисије задужен за суседство и преговоре о проширењу, Кристијан Данијелсон, каже да ће 2018. година бити значајна када је у питању процес евроинтеграција земља Западног Балкана.

Он оцењује да постоји "нови моментум појачаних односа, важности и јасне перспективе" Западног Балкана и ЕУ, који мора да се искористи.

"Предстојећа 2018. година биће круцијална у том смислу. Европска комисија ради на Стратегији за веродостојну перспективу проширења Западног Балкана која ће бити усвојена у фебруару. У априлу ћемо имати уобичајени 'пакет проширења', где ћемо дати оцене о томе где се земље налазе и где би требало да буду када је реч о уласку у ЕУ. О томе ће расправљати земље чланице у јуну. У међувремену, имаћемо важан самит ЕУ – Западни Балкан у Софији", навео је високи представник Европске комисије.

Данијелсон каже да све институције ЕУ напорно раде у оквирима политике проширења.

Он, међутим, позива земље региона да дају "основну снагу и темпо" том процесу радећи на сопственим унутрашњим реформама, првенствено у циљу ефикасног и независног правосуђа, борбе против организованог криминала и корупције, функционалности демократских институција и слободе медија и изражавања.

Данијелсон додаје да су, поред реформских процеса, добросуседских односи, и сарадња у региону о највеће важности за напредак Западног Балкана на путу евроинтеграција.

Да је намера да у наредних годину и по дана шестомесечних председавања прво Бугарске, затим Аустрије, па Румуније Саветом ЕУ, проширење буде међу приоритетима европске агенде, каже и Корина Стратулат, аналитичарка за Балкан у Центру за европску политику из Брисела.

"Трио изгледа заинтересован за подизање питања проширења међу приоритете својих председавања. То је и допуна већ постојеће перцепције о важности ове теме, коју је показао и председник Европске комисије Жан Клод Јункер у свом говору о Стању Уније", каже Стратулат за Танјуг.

Она оцењује да позитивна перцепција сама по себи може да значи много и може да охрабри реформске процесе и сарадњу на Западном Балкану.

"Ипак, поруке које долазе од трија који ће председавати Саветом и од Јункера нису и обавезујуће за ЕУ. Земље чланице су те које ће имати коначну реч о томе да ли Западни Балкан може да напредује ка ЕУ. Та 'реч' ће зависити од тога да ли земље региона испуњавају своје обавезе, као и од политичких прилика у земљама чланицама", објашава Стратулатова.

Она подсећа да у и земље из тзв. "трија" ( Бугарска, Аустрија и Румунија) до сада биле у ситуацији да постављају и препреке за Балкан, без обзира на то што су суседи и што генерално подржавају регион.

"Трио може да има добре намере када је реч о проширењу на Балкан, али те земље, као и остале земље чланице, имају моћ и да опструишу тај процес уколико процене да је неопходно", закључила је Корина Стратулатова.