Други округли сто о Космету

У наставку унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, који је покренут на иницијативу председника Србије Александра Вучића о могућим решењима тог питања, мишљења су данас изнели представници 22 института друштвених наука и више од 50 научноистраживачких радника.

Директори и сарадници акредитованих института хуманистичких и друштвених наука у Србији, укључујући и институте САНУ, говорили су о решењу косовског питања у светлу ширих, европских интеграција, предлагали велику међународну конференцију за налажење целовитог, одрживог, праведног и трајног решења, али и формирање националне комисије за израду модела решења.

Већина је истакла потребу оснаживања српске заједнице у покрајини, инсистирање на имовинским и личним правима, али и снажење Србије пре свега на економском, а онда и на институционалном плану као начину за релаксирање проблема на КиМ.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић отворио је округли сто.

Подсетио је да је дијалог започет на иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића и нагласио да није реч о дијалогу, већ о озбиљном и креативном изношењу ставова и предлога који треба да помогну у формулисању политичке платформе и изградњи широког националног консензуса о питањима од приоритетног националног и државног значаја.

"Идеја данашњег састанка је да научници у краткој форми изнесу резултате научних истраживања и научноистраживачких пројеката који се односе на различите аспекте проблема Косова и Метохије, историјског, археолошког, етнографског, друштвеног, демографског, социолошког, политиколошког, филозофског и других. Једноставно, да се укључе у дијалог слободно изражавајући мишљења, ставове, идеје и предлоге", рекао је Шарчевић, саопштава Министарство просвете.

Министар је нагласио да су друштвене и хуманистичке науке од стратешке важности за сваку државу, јер не само да изучавају него и стварају вредности једне заједнице, подржавају и објашњавају идентитет једне државе, нације, регије, коначно једног народа ма где живео.

Директор Института за савремену историју Момчило Павловић сматра да је решење у ширим интеграцијама, јер је, каже, историја то показала.

"Данас се Срби и Албанци слажу само у једном – а то је да и једни и други желе у ЕУ. Дакле, шира интеграција, истовремени улазак у ЕУ, а онда диктирање европских стандарда и на прилике на овом простору", рекао је Павловић.

Друго решење је, наводи, стварање заједнице слободних балканских народа, односно балканских држава, што је такође познато у историји.

Треће је, према његовом мишљењу, међународна конференција по унапред утврђеним принципима, уз учешће великих сила и заинтересованих страна, а која би истовремено узела у разматрање и српско-албанско питање на Балкану, уважавајући њихове интересе.

Шарчевић је после расправе рекао и да научници неће дати политичко решење, али да ће дати многе научне истине које су јако битне за решавање оваквих ситуација позивајући се на многе друге европске моделе, а и сам историјат сукоба.

"Чињеница је да је више говорника истакло да је успешна држава јако добро решење сваког проблема", рекао је Шарчевић и навео да очекује да ће наши научници, историчари, социолози, археолози и многи други дати јако корисне савете.

"Чути супротна гледишта – квалитет дискусије"

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је новинарима у паузи данашње расправе да су се чула различита, понекад и дијаметрално супротна гледишта о питању КиМ, али да је то и квалитет дискусије, док је за генералног секретара председника Србије Николу Селаковића дискусија показала да питање КиМ није искључиво питање за политичаре, већ за свакога ко у Србији ради, ствара, живи и подиже своју децу.

Ђурић каже да је данашњи округли сто показао је да је дошло до мобилизације академских и интелектуалних потенцијала Србије са циљем да се боље сагледа, заједнички делује и ефикасније ради на налажењу што је могућег ширег спектра решења и ставова за један од најсложенијих проблема са којим се наша држава и друштво суочавају.

"Синтетисаћемо и пописати све оно што је речено, доставити то председнику Србије који је већ и након претходног округлог стола истакао да је и сам имао прилике да много тога новог чује и сазна од наших угледних правника", рекао је Ђурић.

Селаковић је истакао да су се данас чули различити ставови и мишљење, али и многи предлози који нису могли да се чују до сада на политичким форумима и у парламенту.

Напоменуо је да изузетно озбиљна излагања учесника данашњег округлог стола сведоче да се научноистраживачка заједница одазива позиву Вучића на унутрашњи дијалог.

"Данашњи округли сто и оно што предстоји само показује колико је иницијатива председника Вучића национално одговорна", рекао је Селаковић и навео да се на овај начин питање КиМ враћа у фокус нашег дневног, али и стратешког политичког живота и деловања, као и деловања читаве нације.

Међу представницима научноистраживачке заједнице могло се чути, каже Селаковић, много више и здраве и националне и потпуно реалне политичке приче, него што некада можете да чујете од људи који се баве политиком.

"Дијалог се наставља, очекујемо ускоро одржавање и следећег округлог стола у Матици српској у Новом Саду, која се пријавила као организатор", рекао је Селаковић.