Јевтић: Нема више изговора, на реду је формирање ЗСО

"Чињеница је да смо имали парламентарне и локалне изборе, па су то можда разлози што су се неки важни процеси одлагали. Чини ми се да више не сме бити никаквих изговора и да је важно да на конкретан начин, онако како је потписано и договорено у Бриселу, кренемо у формирање ЗСО", рекао је Јевтић у интервјуу Танјугу. 

На питање да ли постоји спремност нове владе у Приштини за то, он је подсетио да се први пут у једном званичном документу косовске владе, а то је програм владе, налази ЗСО. 

"То, међутим, није довољно. Желимо да видимо конкретне кораке", каже Јевтић и додаје да ЗСО није нешто што ће угрозити било чије интересе, а у прилог томе се позива на резултате истраживања јавног мњења. 

"Недавно је урађено једно истраживање и међу грађанима Албанцима је ЗСО на дну листе интересовања, што говори о томе да је то више политичка тема, а мање нешто што људи перципирају као неку опасност", каже он. 

"Због тога не сме бити више изговора. Не сме више било шта да спречи да се након 1.700 дана од потписивања споразума у Бриселу, направи корак ка формирању ЗСО", подвукао је потпредседник косовске владе. 

Јевтић, којем је ово учешће у трећој влади Косова, истиче да може да говори о позитивном односу владе премијера Рамуша Харадинаја и спремности да се договорено и имплементира, што је, каже, у прошлости недостајало.

"Види се пре свега већа воља, боља подршка у ономе што су интереси српског народа на Косову и Метохији. Позитивнији је приступ у решавању свих проблема које излажемо на седницама владе. Генерално сама чињеница да је уважен захтев да се повећа буџет за Министарство на чијем сам челу говори у прилог позитивном односу. Бићемо у прилици да у 2018. располажемо већим буџетом који ће бити око седам милиона евра, у односу на 2017. када смо располагали са једва три милиона евра. То је значајан помак", указао је он. 

Јевтић је додао да је позитивно и што се кренуло у решавање конкретних питања, као што је било укидање одлуке о експропријацији земљишта на Брезовици, или покретање питања поштовања закона о употреби језика, и заступљености Срба у институцијама Косова. 

"Све ово говори у прилог томе да смо на добром путу, и надам се да ће тако и остати", нагласио је он. 

"Не постоји тема око које Харадинај не жели да разговара" 

Упитан за сарадњу са косовским премијером, рекао је да постоји дневна комуникација, као и да не постоји тема око које Харадинај не жели да разговара. 

"Успели смо да на конкретан начин кренемо у решавање неких проблема, што говори у прилог томе да је тај однос коректан, као што је и обећао приликом формирања владе. У овом тренутку он је дао пуну подршку управо питањима која су у интересу српске заједнице на Косову", навео је Јевтић.

Истиче и да у Српској листи постоји јединствени став да неће гласати за формирање војске Косова. 

То је, како је истакао, више пута речено коалиционим партнерима, али и представницима међународне заједнице.

"Мислим да је то нешто што не би требало да буде тема у овом тренутку. Сматрам да постоје важније теме у интересу грађана. Истраживања показују да само четири одсто грађана на Косову види потребу за формирањем војске. За њих су важније економске теме и борба против корупције", наводи Јевтић. 

Рекао је да је Српска листа јединствена у том ставу, али да је отворена за разговоре на све теме, чиме шаље поруку да не жели да неко доноси било какве једностране одлуке. Истовремено је указао да треба узети у озбир и стање на терену, да су Косовске безбедносне снаге у актуелном облику нека врста војске. 

"Имају униформе, наоружање и редовне обуке, а то све добијају од НАТО-а. Унутар њих постоје припадници српског народа, њих 103", навео је он. 

На питање да ли очекује да ће Приштина покушавати да поставља препреке на путу Србије у ЕУ, који је везан за Поглавље 35, које се тиче Косова, он је указао да не очекује да ће све ићи тако лако, због тежњи и аспирација Косова. 

"Оно што треба да буде крајњи циљ свих у региону је да се тензије у односима српског и албанског народа смање. Оне ће се смањити само ако заједнички будемо радили на изградњи поверења. Одличан пример за то је начин на који привредне коморе Србије и Косова раде. Мислим да пуно тога можемо да научимо из тог примера и да он мора бити пример на свим пољима", објаснио је он. 

"Неће бити ванредних парламентарних избора" 

По питању стабилности владе и намера опозиције да покрене питање поверења Јевтић каже да је нормално у политици да опозиција оспорава рад владе. 

Међутим, указује да су локални избори јасно показали одлуку већине грађана Косова да подрже суживот и демократски начин решавања свих питања и проблема. 

Према његовим речима, Покрет Самоопредељење, који има радикалнији приступ и залаже се за Велику Албанију, пао је по броју гласова, што охрабрује и говори у прилог могућности да се на позитивнији начин решавају отворена питања. 

Јевтић сматра да резултати локалних избора указују на то да неће бити ванредних парламентарних избора идуће године. 

Што се жеља косовског премијера тиче да наредне године затражи статус кандидата за чланство у ЕУ, рекао је да су једно жеље, а друго могућности. 

Јевтић указује да се на путу до статуса кандидата морају испунити бројни услови. 

У косовском друштву постоји утисак да ће демаркацијом са Црном Гором Косово добити визну либерализацију, каже и додаје да то неће да се догоди тако лако, јер постоје други услови које треба испунити, пре свега у области борбе против корупције.