Богович: Нове мере уласка у ЕУ нису против Западног Балкана

Kaко је раније речено у Бриселу, уколико се предлог ЕК усвоји, грађани земаља са визном либерализацијом, добијаће додатни докумет, у важењу од пет година, по цени од пет евра за неограничен број улазака у простор Шенгена.

Богович наводи да слична мера постоји и у Америци, где такође грађани при уласку у САД плаћају 10 или 12 долара.

"То нема никакве везе са проширењем, то важи за све земље које нису чланице ЕУ", наглашава Богович и додаје да ће тако постојати лакша евиденција о уласку и изласку из Уније.

Потврђујући европску перспективу Западног Балкана, Богович напомиње и да земље кандидати јасно треба да покажу да је желе.

"ЕУ је најбољи пут за Балкан. Никад не можемо рећи да постоји само један пут, има путева на све стране", наводи он.

Он каже да његова Словенија није почетком 2000. године имала дилеме којим путем жели да иде, али да сада има више различитих глобалних играча.

"И у вашу земљу долазе сви – из Русије, Кине, Турске, тако да се понекад и у ЕУ поставља питање којим ће правцем да настави Србија", наводи он.

Међутим, како додаје, када се погледају економски подаци, види се да је Србија све више окренута Европској унији.

"Мислим да у овом правцу треба и да наставите", рекао је он и додао да је најважније да грађани Србије одлуче којим путем желе да иду.

"Западни Балкан све више на агенди ЕУ" 

Са друге стране, како каже, после мигрантске кризе 2015. године Западни Балкан је много више на агенди ЕУ.

"Ја долазим из Европске народне партије (ЕПП) и наш председник Жозеф Дол пуно пута нам је казао 'идите што више доле, упознајте се са ситуацијом, причајте са људима, и нађимо решење и за овај део Европе".

Јасно је, примећује, да ту има и неких "геостратешких надмудривања и надигравања", а зна се, додао је, и да је Западни Балкан, а нарочито Србија геостратешки веома значајна земља.

Он је поновио да би ЕУ требало да подржи овај регион са већом финансијском помоћи, илуструјући то податком да су чланице ЕУ у последњих 14 година добиле 10 пута више новца него Србија.

"Ако Србија има могућност да до 2020. године потроши 1,5 милијарди евра европског новца за развој, Бугарска има 12 милијарди, Хрватска око 10 милијарди. И ако оне 14 година добијају толико, то се види и у бројкама, а и у стандарду људи", рекао је Богович.

Такође објашњава да постоје механизми по којима земље могу да добију новац за реформе и мењање друштва.

"Понекад нећемо да чујемо за реформе, али и ви и ја треба да се реформишемо, јер оно што смо знали 90-их година данас више ништа не важи", рекао је он.

Реформе, како истиче, не треба да буду наметнуте споља, већ треба да се спроведу да би људи живели боље, али и да би се зауставио одлазак младих људи,као и негативни демографски тренд.

"У ЕУ су постојали механизми солидарности којима смо помогли чланицама, а сад је ред да се то примени на земље Западног Балкан", објашњава он.

Изазови у ЕУ: Брегзит, Каталонија, миграције 

Говорећи о изазовима са којима се суочава ЕУ, Богович истиче да су тренутно највећи Брегзит, Каталонија, миграције.

"Брегзит је једна од великих прича. ЕУ има свог преговарача за разговоре са Британцима који сад не знају шта хоће, којим путем желе", каже он.

Са друге стране, Брисел има јасан став – најпре договор о више од четири милиона грађана ЕУ у Британији и Британаца у ЕУ, питање будуће границе између Северне Ирске и Велике Британије, као и новац који Лондон треба да плати Унији.

"После тога договорићемо се о будућој сарадњи", рекао је он.

Осим тога, има пуно изазова и у дебати о Европи после 2020. када је реч о дигитализацији, енергетици, индустријализацији. ЕУ као тржиште са 500 милиона људи покушава да се постави у бољу позицију у трци са великим глобалним играчима као што су САД, Кина, Русија.

"Ту се ствари мењају, долазе нови играчи који су све јачи и у ЕУ после Брегзита још више постаје јасно да ће просперитет земаља бити много већи ако будемо јединствени у Унији и ове велике проблеме заједно решавали за добробит грађана ЕУ", закључио је Богович.