Илинденски изазови у српско-македонским односима

Да ли ће тамо где је договорено оснивање Републике Македоније бити обележен највећи државни празник те земље, питање је које је и ове године упућено властима Србије. Чека се одговор цркве. Мада, не очекује се да ће он бити другачији него раније – када је захтев да се Дан државности обележи у манастиру Прохор Пчињски редовно одбијан.

"Надам се да ће власти Србије дати одобрење, али ако не дају, нећемо се наљутити", рекао је премијер Македоније Зоран Заев, 21. јула.

Да је Србија љута, али не због прославе, потврдио је и шеф дипломатије Ивица Дачић. Одлуку о прослави оставља цркви.

"Ми смо уложили у односе са Македонијом. Они су увек гласали против наших интереса. Не могу ја сад да кажем браво, није, љути смо", рекао је Дачић.

Иако је Србија признала Македонију под њеним уставним именом, Македонци су признали Косово и гласали за његов пријем у Унеско. Зоран Заев је, међутим, недавно најавио да ће бити уздржани, ако се о томе буде поново одлучивало.

Петар Арсовски, македонски аналитичар, каже да се Скопље налази у троуглу између Београда и Приштине и имајући у виду да је Скопље сад веома зависно од међунардоне заједнице – оно мора сваки пут да бира којим ће путем ићи.

"То се понекад уопште не допада Беграду и Србији и онда је то свакако тема владе. Они премишљају, посебно са овим задњим Прохором Пчињским где је Српска православна црква забранила прославу Илиндена. Свакако мислим да влада и те како ломи приче око Србије", рекао је Арсовски.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, сматра да осим питања признавања Приштине и питања македонске аутокефалности нема других отворених питања.

"Овде, сем онога што је иза нас већ, а то је признање независности Косова, из чега логично произлази да би Македонија, као и друге земље које су признале независност Косова, гласала за пријем у Унеску, и питања аутокефалности македонске православне цркве, а то је више црквено него државно питање, не видим друга отворена питања између Србије и Македоније", каже Попов.

Најозбиљнији спор око прославе Илиндена у Прохору Пчињском десио се 2003. када Српска православна црква није дозволила враћање спомен-плоче Антифаштичког собрања народног ослобођења Македоније, на зидове манастира.

Од 2004. године, обележавање АСНОМ-а, који Македонија слави као државни празник под називом Илинден, обележава се у Меморијалном центру у селу Пелинце, недалеко од границе Македоније са Србијом.