СПО предложио Дан сећања на жртве тоталитарних и аутократских режима

Навео је да је "на тлу Србије, према подацима Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, ликвидирано најмање седамдесет хиљада људи".

"Жртве комунистичке власти, без доказане кривице, често и без суђења, убијане су, хапшене, злостављане и прогањане из идеолошких и политичких разлога", додао је посланик СПО-а.

Навео је и да "кривицу за убиства више десетина политичких противника сноси и и режим Слободана Милошевића, од 1987. до 2000. године."

Чотрић је у образложењу предлога навео и да су тада "убијани припадници опозиционих странака, највише из СПО, учесници демонстрација и протеста, критичари режима и новинари."

"С обзиром да је Србија била суочена са трагичним страдањима као последицом владавине недемократског поретка, сматрамо потребним да се прогласи Дан сећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима", истакао је Чотрић.

У обазложењеу је нагласио и да би тиме "Србија исказала поштовање жртвама, као и посвећеност промовисању и унапређењу демократских и европских вредности".

Истакао је и да је успостављање Дана сећања у складу са препорукама Европског парламента и Парламентарне скупштине Савета Европе.

Чотрић је прошле године предложио да Скупштина Србије 17. јул прогласи Даном сећања на жртве тоталитаризма.

У образложењу је тада навео да је 17. јула 1946. године убијен генерал Југословенске војске у отаджбини, командант четничког покрета Драгољуб Михаиловић који се борио против два тоталитаризма - "против фашистичке окупације земље и против успостављања бољшевичког поретка".