Реаговања у Приштини на одлуку суда у Француској

Потпредседник АБК Ардиан Ђини изјавио је приштинским електронским медијима да одлука суда о Рамушу Харадинају "није фер и да је ван логике".

Ђини је у првом реаговању рекао да су њихова очекивања била да Харадинај буде ослобођен, јер како тврди, нема основа за његово даље задржавање.

Ђини је указао да ће одлука уследити два месеца од задржавања Харадинаја и да су у АБК много изненађени данашњом одлуком.

У Савету за заштиту припадника бивше Ослободилачке војске Косова кажу да је неправда то што је Харадинај задржан у Француској, и да су убеђени да ће Харадинај пребродити још једну препреку.

Исто очекивање изразио је и председник косовске скупштине Кадри Весељи, који је у реаговању преко друштвених мрежа изразио солидарност са Рамушем Харадинајем.

Весељи је најавио да ће се косовске институције ангажовати на ослобађању Харадинаја.

Харадинајеви посланици у косовском парламенту су напустили седницу скупштине протестујући због одлагања одлуке француског суда.

Остали су, уместо о Харадинају, расправљали о стању на северу Косова.  

Премијер Иса Мустафа тврди да у том и у другим деловима Косова, "и даље функционишу српске паралелне структуре", преко којих, како каже, Србија покушава да има контролу над Косовом. Мустафа је посланицима поручио да дијалог са Београдом нема алтернативу и "да се води у интересу Косова".

Мустафа је истовремено позвао представнике Српске листе да се врате активностима у косовским институцијама.

Посланици опозиционе "Иницијативе за Косово" затражили су међутим забрану политичког деловања Српске листе на Косову, јер, како кажу представља интересе Србије и да је као таква штетна за Косово.

Скупштинска расправа о последњим збивањима на северу Косова биће настављена следеће недеље а покрет Самоопредељење спремио је нацрт резолуције којом се тражи да косовска влада утврди календар враћања Албанаца на север Косова, затим поништавање споразума из Брисела потписаним са премијером Србије у августу 2015. године и да уместо дијалога у Бриселу, скупштина спусти ниво и "почне дијалог са Србима који живе на Косову како би их интегрисали у институције".