Дачић: Србија је за стабилност региона, помирење, ЕУ
Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је на министарском састанку "Западнобалканске шесторке" да Србија остаје дубоко посвећена стабилности региона и свом приступном процесу ЕУ, али је оценио и да се критеријуми пооштравају и да чланство постаје "покретна мета".
Дачић је у говору на састанку у Скопљу истакао и да је Србија отворена за процес помирења, за који су потребни узајамно уважавање и договор, а не једнострани потези.
Он је истакао и да се искрено нада да ће ЕУ уважити напоре које Србија предузима.
"Прва потврда тога биће спремност ЕУ да током ове године омогући отварање већег броја преговарачких поглавља него што смо успели да отворимо у претходне три године, од када смо започели преговоре, односно шест", рекао је Дачић.
Српски министар је истакао да је ЕУ свесна да њена стабилност и безбедност зависе од стабилности региона, те да је регионална сарадња на Балкану била у највећој мери подстакнута управо процесом европске интеграције.
"Велико је питање какве последице би имао недостатак јасне европске перспективе", нагласио је Дачић и додао да је очигледно да се критеријуми све више пооштравају и да чланство постаје покретна мета, те да је непознаница којом ће се брзином одвијати током периода реформе ЕУ, која је у току.
Он је приметио да се проширење све ређе помиње као важна политика ЕУ, због свих изазова с којима се ЕУ суочава, попут економских проблема, мигрантске кризе, све присутнијег тероризма и насилног екстремизма, а ове године и избора у Француској, Немачкој, Холандији, чији резултати могу имати последице по будућност Уније.
Дачић: Важно дијалогом решавати сва отворена питања у региону
Говорећи о формату "Западнобалканске шесторке" у оквиру Берлинског процеса, Дачић је рекао да је то веома добар неформални форум за јачање регионалне сарадње на Западном Балкану.
Он је истакао да је Србија спремна да испуни све што је договорено у оквиру Берлинског процеса, те да је отворена за разговоре о увођењу нових области, као што је јачање регионалне интеграције у економији и заштити животне средине.
Дачић је рекао да су очекивања Србије од предстојећег самита, који ће бити одржан у јулу, о Западном Балкану у Трсту реална и да је Србија свесна да је примена договореног са ранијих самита процес, а не чин, и да се само сарадњом и доследном применом договореног може постићи напредак.
Министар је рекао да Берлински процес има будућност након 2018. године, а да земље Западног Балкана могу значајно да допринесу његовој ефикасности кроз увођење полугодишњег ротирајућег председавања и успостављање редовних састанака министара најмање два пута годишње.
Министар је поручио да је важно да се у условима разних изазова на билатераланом, регионалном, глобалном плану дијалогом решавају сва отворена питања у региону.
Дачић је новинарима рекао да је састанак министара спољих послова и енергетике у оквиру Берлинског процеса одржан у склопу припрема великог самита који ће бити одржан 12. јула у Трсту, а да су се шефови дипломатија договорили да се на сваких шест месеци одржавају редовни састанци и да се на њима разматрају сва отворена питања.
"Договорено је да се траже заједнички интереси, а да сви заједно инсистирамо на ближем економском повезивању читавог овог региона и да као регион тражимо и заједничке интересе и у разговору са другим земљама и организацијама као што је ЕУ", навео је Дачић.
Наводећи да земље региона интересује судбина Берлинског процеса и шта ће бити након самита у Италији, Дачић каже да је битно да то буду велике земље Европске уније које могу да помогну у бржој интеграцији Западног балкана у ЕУ.
"За следећег домаћина се пријавила Велика Британија, што наравно није на нама да одлучујемо да ли ће се десити или не, имајући у виду да је Велика Британија донела одлуку да изађе из ЕУ", навео је Дачић.
Ми смо, каже, у сваком случају заинтересовани да то буде један дугорочан процес који би омогућио отворени пут у европским интеграцијама не само Србије него читавог региона, са роком који би био привлачан за читав наш регион.
Поред министара учесница Западнобалканске шесторке, на скупу су учествовали и европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан, државни подсекретар Министарства иностраних послова Италије Вићенцо Амендола и генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић.
Хан је истакао да ЕУ има интереса за даљу интеграцију региона Западног Балкана у ЕУ и да ће пружити подршку бројним регионалним пројектима, јер боља повезаност осигурава политичку стабилност региона.
Упоредо са састанком министара спољних послова Западнобалканске шесторке, одржан је и састанак министара енергетике Западнобалканске шесторке, на којем је учествовао и министар енергетике и рударства у Влади Србије Александар Антић. На састанку је потписан Програм регионалне енергетске ефикасности и договорен регионални мастер план за градњу хидроелектрана на Балкану.
Министри спољних послова су у више радних сесија разматрали бројне теме од интереса за регион.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар