Свилановић o изазовима Србије, региона и будућност ЕУ
Од највећег значаја за Србију у овој години на глобалном плану је да ли ће доћи до унапређења односа између Руске Федерације и СУ и САД, док ће на националном плану највећи изазов за Београду бити избор председника Србије у процедури која неће превише нарушити домаћу политичку сцену, оценио је генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић.
У истој равни са избором председника Србије на предстојећим изборима, Свилановић види очување добрих економских трендова и унапређење раста.
"Пре свега мислим на повећање броја запослених, стопе раста, бруто друштвени производа по становнику и свакако раст плата. Србија је забележила заиста добре резултате прошле године и биће потребно доста труда да избори не омету превише остварење циљева које је влада поставила за 2017, а који су заиста амбициозни, обећавајући", навео је Свилановић у изјави за Танјуг.
За регион ће, према његовим речима, од највећег значаја бити одржање политике проширења као једне од европских политика која је до сада веома доприносила успешности економских реформи и демократизацији наших друштава с једне стране, као и угледу и успешности Европске уније, с друге стране.
"А на политику проширења итекако ће утицати исход избора у неколико кључних чланица ЕУ, Немачкој, Француској, Холандији", навео је Свилановић.
Глобално, каже Свилановић, за Србију је од највећег значаја да ли ће доћи до унапређења односа између Руске Федерације и ЕУ и САД.
"Ако сви ови глобални актери схвате да су изазови које међунаородни тероризам поставља пред све нас такви да нас све једнако угрожавају и све сврставају на исту страну, онда се можемо надати постепеном опоравку дијалога, укидању санкција и обновни партнерства", навео је Свилановић.
Ако, међутим, ово разумевање изостане, уврене је да ће расти притисак и на Србију.
"Моје је мишљење да Србија треба да настави са политиком отвореног дијалога имајући пре свега у виду сопствене економске и политичке интересе и приоритете које је поставила себи Влада Србије и грађани који су је изабрали", рекао је Свилановић.
Указао је да нам је претходна година показала да се изборни процеси у једној земљи преносе и на окружење.
"На један или други начин, суседи су увучени у домаћу политичку полемику и то је доводило до размене оштрих тонова између влада у региону, утицало је на билатералне односе", рекао је.
Нажалост, констатовао је, заборављамо да иза тих оштрих изјава које су често намењене само тренутној домаћој политичкој потреби, остају трагови неповерења према суседима, па чак и мрзње према другим народима, који ће веома дуго трајати у срцима грађана, рекао је Свилановић и додао да брине и жали због тога.
Упитан на који начин актуелна ситуација утиче на економију и на друштвене односе, Свилановић каже да је постизборни период показао пуни потенцијал за унапређење регионалне сарадње у свим областима.
"Долазило је до смиривања тонова, до веома пријатељске комуникације. Мислим да Србија, с обзиром на своју величину у односу на суседе, има све разлоге да буде заинтересована за уклањање препрека за мобилност радне снаге, за унапређење интероперабилности информационих технологија које ће омогућити несметан проток роба преко свих граница у окружењу, за инвестиционо повезивање региона, како када говоримо о заједничким наступима на трећим тржиштима, тако и када говоримо о заједничкој промоцији нашег региона као инвестиционе дестинације", рекао је.
А то су, каже, управо области у којима ће Савет за регионалну сарадњу највише радити у наредних неколико година.
"Пробаћемо да од свих земаља у процесу придруживања што пре учинимо јединствено тржиште и да извидимо које су могућности формирања царинске уније, на путу до пуног чланства у ЕУ", рекао је Свилановић.
Упитан шта Србија може у овој години очекивати када је реч о процесу европских интеграција, Свилановић се најпре нада да ће у кратком року на почетку ове године бити отворено и затим и затворено поглавље 26.
"Тиме бисмо испунили планове за 2016. и омогућили да се запчне са оним што је Србија већ припремила за 2017. , а то је отварање читавог низа поглавља у процесу придруживања", навео је Свилановић.
Говорећи о стању у ЕУ и о томе шта могу очекивати Србија и земље региона, Свилановић констатује да се Унија налази пред бројним изазовима, почев од још видљивих трагова економске кризе 2008. године, затим Брегзита, а велики је проблем и јачање популизма код грађана ЕУ, неретко, како каже, индукованог миграционим притисцима и терористичким нападима.
Све су то велики и озбиљни проблеми за грађане и политичаре ЕУ, напомиње Свилановић и истиче да Србија доприноси колико може када се ради о миграционој кризи и ту је њен допринос веома цењен у ЕУ.
"Веома доприноси и борби против тероризма кроз своје ангажовање у Иницијативи за борбу против тероризма за Западни Балкан, која је део заједничке борбе ЕУ против тероризма", истакао је.
Србија је, указао је, заједно са својим суседима веома ангажована и у активностима Савета за регионалну сарадњу које се односе на унапређење безбедности у региону, мислим пре свега на регионалну сарадњу шефова војних обавештајних служби, националних безбедносних агенција, као и у регионалној платформи за превенцију тероризма, коју Савет води.
"Под утицајем свих ових проблема, ЕУ ће се мењати, све више ће деловати кроз неколико нивоа повезаности, од којих један чини евро зона, други Шенгенска зона, трећи су сви остали чланови ЕУ, а четврти ниво чине кандидати за придруживање, међу којима је и Србија и њени суседи", рекао је Свилановић.
Са избором нове Европске комисије, започеће период обнове политике придруживања у складу са новим односима на ширем европском простору.
"За тај тренутак ваља бити спреман и искористити помоћ и подршку ЕУ и нарочито Европске комисије, како би се довршили преговори што у пракси значи, како би се читав две деценије дуг циклус транзиције и економске и политичке реформе српског друштва заокружио, завршио", закључио је Свилановић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар