Дојче веле: "Неуротична" политика Хрватске према Србији

Уместо да суседним земљама осветли пут ка ЕУ, Загреб им ставља клипове у точкове, наводи се у тексту.

"Колинда Грабар Китаровић, председница Хрватске, има нови надимак – Чоколинда. На 25. годишњицу бомбардовања Дубровника од стране југословенске војске, председница је посетила тај град на Јадрану. У једном вртићу је делила чоколаде. Касније, када су чоколадице одавно биле поједене, родитељи су приметили да се радило о српским производима. Медији су направили скандал, Грабар Китаровићева се извинила. Жао јој је, рекла је, што није поклањала хрватске производе. Чокогејт је тек једна од иритација између Хрватске и њених суседа. То су симптоми који показују да Хрватска, новајлија у ЕУ, није у стању да преузме улогу сувереног предводника и подржи српске и босанске комшије на трновитом путу ка Бриселу", пише Ернст.

Додаје да се уместо тога користе блокаде.

"Као што су раније радиле друге чланице ЕУ, и Хрватска злоупотребљава право вета како би решавала билатералне проблеме. Загреб је у марту уложио вето на отварање поглавља о правосуђу и основним правима како би приморао Србију на укидање закона који београдском правосуђу даје надлежност за ратне злочине у целој бившој Југославији. На немачки притисак је Хрватска у јуну попустила тек да би пола године касније поново налегла на кочницу. Сада Хрватска спречава српске преговоре о образовању и култури јер су мањинска права Хрвата у Србији наводно недовољна. У оба случаја је Хрватска усамљена у ЕУ", истиче се у тексту.

Мора се признати да српска влада на хрватске блокаде углавном реагује преко мере – пре свих главни демагог Александар Вулин, који је уз то и министар за рад и социјална питања.

"Блокаде Загребу материјално не доносе ништа. Само штете хрватском угледу у очима Немаца, Италијана и Аустријанаца, који желе отворен пут интеграције за Србију и Босну. Наравно да хрватска опсесија Србијом има много везе са историјом.

Данашње самопоимање земља црпе се из трауматичног отцепљења од Југославије којом су доминирали Срби. Нису добродошла подсећања на заједничку државу и некадашње братске народе. За разлику од Србије и Босне, на хрватској телевизији готово да нема шоу-бизниса из суседних земаља. Радије гледају у смеру централне Европе, а Балкан покушавају да гурну у заборав", додаје се у тексту Ноје цирхер цајтунга.

Андреас Ернст анализу хрватске политике наставља овако: "Истовремено се нужно региструје свако саопштење из Београда – тешко је запушити уши када се говори истим језиком. Из тога произлази оно што је Фројд називао нарцизмом малих разлика, који негују и Срби и Бошњаци: мале разлике се укрупњавају и култивишу".

"Терапија би се састојала у следећем: кроз самопропитивање без предрасуда свако би утврдио да је својим комшијама веома сличан – уз све мање разлике. И тамо и овамо политичке партије делују као патронажни системи, институције су слабе, судови неефикасни, корупција раширена. У целом региону слободна трговина са партнерима из ЕУ није само благослов за слабе привреде, већ је и претња за домаћу производњу", додаје се у анализи.

Текст у угледном циришком листу се закључује да се "Хрватској, која захваљујући чланству у ЕУ има јаче карте, отвара могућност да игра улогу ментора. Тиме би могла да поентира у суседству и код важних партнера у ЕУ. Алтернатива тренутном неуротичном ограничавању од суседа не састоји се у упуштању у нови југословенски експеримент. Али се ради о томе да се регионална политика води интересима да се повежу капацитети суседства и тако наступи према ЕУ и свима осталима. Рецимо, када се ради о јадној инфраструктури: данас се 400 километара пруге из Београда до Загреба прелази осам сати. Успут, исто је и кад се из Загреба иде за Београд".

Девизе, девизе...

Евро је омиљена валута у многим земљама централне и југоисточне Европе, преноси аустријски дневник Пресе писање агенције АПА. Разлог је то што људи више верују у европску монету него у домаћу.

Аустријска национална банка је у једној студији побројала разлоге за то: многи имају лоше сећање на посртања сопствене валуте, на хиперинфлацију или одузимање уштеђевине из банке. Осим тога, пише у тој студији, људи очекују да евро у следећих десетак година постане званична валута и у њиховим земљама.

Према студији, у Србији више од половине људи трансакције у вези са некретнинама обавља у еврима. Додаје се да је удео те валуте у свим трансакцијама готовим новцем у Србији чак 60 одсто.

У Македонији тај проценат износи 38 одсто, док је на Косову и у Црној Гори евро званична валута. Пре евра су већ немачка марка и шилинг биле коришћене као паралелне валуте у тим земљама, додаје се у студији.