Омеровић: Србија је испунила све, осим ако траже длаку у јајету

Србија заиста ради све што је у интересу њених грађана, а посебно оних који припадају националним мањинама, а оптужбе да није испоштовала одредбе о уџбеницима на хрватском језику једноставно не стоје, тврди Мехо Омеровић, председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права.

"Ако хоћете стално да тражите длаку у јајету, онда ћете увек нешто и наћи", примећује Мехо Омеровић у разговору за Танјуг.

Каже да оптужбе да Србија није испоштовала одредбе о уџбеницима на хрватском језику не стоје, а оптужбе да не поштује међудржавни споразум, који је постигла још државна заједница СЦГ 2004. године о политичкој заступљености, напросто није могуће прихватити, јер су, како тврди, "физички неоствариве".

Омеровић наводи да Србија заиста ради све што је у интересу њених грађана, те најављује измене Закона о правима националних мањина крајем године или почетком наредне, а на основу којих ће мањинама бити омогућена још већа права.

Наводи, наиме, да су јуче на Националном конвенту разговарали о изменама Закона о правима националних мањина, те да ће се те измене наћи у скупшинској процедури крајем године или почеткон наредне.

"То ће дати додатна права представницима националних мањина. То радимо због себе, грађана, посебно представника националних мањина, не водећи рачуна да једне тетошимо као боље или више драге националне мањине. Па ће у том смислу и представници хрватске национална заједнице моћи да уживају више права као и сви остали и то је нешто на чему ћемо истрајати и то је наша обавеза", поручио је Омеровић.

Упитан да коментарише захтеве који долазе из Хрватске, а тичу се већег учешћа Хрвата на свим нивоима власти у Србији, односно заступљености у свим скупштинама, Омеровић каже да се у томе мора поћи од закона који важе у обе земље.

А ту, каже, ствари стоје тако да Србија има свој закон, као што га има и Хрватска, да у Хрватској званично живи око 190.000 Срба, што је 4,5 одсто грађана те државе, док у Србији живи око 59.000 Хрвата, што чини 0,8 одсто становника Србије...

У Хрватској, додаје, Закон о избору заступника у Сабор каже изричито у члану 16 и 17 да су у Сабору мањине заступљене са осам представника, од којих су три из српске националне заједнице, по један из мађарске и италијанске, док се остали бирају из других националних заједница.

Тај је закон, дакле, закључује Омеровић, три заступника дао представницима српске националне мањине и они од установљавања хрватске државе имају увек три заступника.

О хрватској националној заједници 

Објашњава затим да у Србији хрватска национална заједница делује само преко две политичке партије, да оне по нашим законима могу да наступају на изборима, а да тај закон тражи да странке имају цензус од пет одсто, осим партија националних мањина.

Омеровић, међутим, наглашава да хрватска национална заједница, дакле представници Хрвата у Србији који су политички организовани, никада нису самостално излазили на изборе већ су углавном били на листи Демократске странке и од ње добијали "некад једног, некад два посланика".

А зашто на прошлим изборима нису имали ниједног педставника је питање за ту заједницу, примећује Омеровић и тврди да то не може да се испостави као кршење закона о избору посланика.

Како каже, тренутно у српском парламенту од 250 посланика има шест Бошњака, по четири Хрвата и Мађара, два Румуна, један Албанац...

"Имамо и господина Томислава Жигманова, који је на листи ДС изабран као народни посланик и представник Хрватске демократске заједнице и он је сада и председник Хрватског националног савета. Дакле, Хрвати сада имају једног народног посланика, а да су наступали самостално, као рецимо што су урадили Мађари, можда су могли да дођу до 30 или 40.000 гласова, па да сами имају, рецимо, два посланика", наводи Омеровић.

Кад је реч о осталим нивоима власти, напомиње да Хрвати увек наступају са ДС, и обично су у парламенту Републике имали једног посланика, у покрајинском неколико, а у локалним по десетак представника, од Суботице до Сремске Митровице.

"То је, дакле, договор хрватских политичких странака, дакле легитимних представника хрватског народа у Србији да наступају заједно са ДС. Дакле, они нису тражили простор и могућност коју имају све националне мањине у Србији да наступају самостално и освоје одређени број гласова, него су из разлога који су, претпостављам, дуготрајна сарадња са ДС, и на последњим изборима се определили за такву могућност", објашњава Омеровић.

Упитан очекује ли и даље притиске и по ком основу, Омеровић каже да претпоставља да ће се "увек играти на ону карту права која националне мајине могу да остваре кроз образовања, језик, културу и све што јесте есенција живота и постојања једне нациналне заједнице у некој дрзави", али, како примећује, ту долазимо на практичне проблеме...

"У Србији, Војводини нисте имали рушење латиничних табли, да не говорим о ономе што се догађало последњих месеци, од Вуковара до сада Јасеновца...", наводи Омеровић и указује на једну веома важну чињеницу.
А то је да је у попису 2011. године од укупног броја Хрвата у Србији њих 16.700 навео хрватски језик као матерњи, а то је 29 одсто Хрвата у нашој земљи.

Упитан зато да ли је у таквој ситуацији сувише захтеван посао да се уџбеници прилагоде њиховим потребама, каже да "то уопште није неки захтеван посао".

Наводи и да се још пре сусрета Грабар Китаровић - Вучић говорило о томе и додаје да смо ми и тада заиста испунили све услове што се тиче уџбеника на хрватском језику, што, додаје, не може да каже да се догодило с уџбеницима за ученике бошњачке или албанске нациналне заједнице.

Они, како каже, још имају проблема с уџбеницима на свом језику, за разлику од хрватске заједнице.

"Али ако ви хоћете стално да тражите длаку у јајету, онда ћете увек нешто и наћи, али оптужбе да Србија није испоштовала одредбе о уџбеницима на хрватскм језику једноставно не стоје", изричит је Омеровић.

У односу на захтеве о политичкој заступљености, каже да би било неумесно да изађемо у сусрет хрватским захтевима и донесемо, рецимо лекс специалис, по којем би Хрвати имали три посланика.

"Шта би у том случају радили Бошњаци, Роми, Албанци, Мађари, који имају по четири, пет пута више грађана у Србији него Хрвати", пита Омеровић.

У том смисли подсећа да Србија има најтежи пут ка чланству у ЕУ, не желећи, како каже, да подсећа на брзину којом су примљене Бугарска и Руминија или раније Словенија, а које, наводи, уопште не познају националне мањине.

"У Словенији постоје две мањине, италијанска и мађарска, а истовремено преко 20 одсто грађана те државе чине Срби, Бошњаци и Роми, али они не постоје као националне мањине. А сви су спремни да Србији држе лекције о поштовању права националних мањина", примећује Омеровић.

Додаје, међутим, да ми морамо упркос томе радити све да они буду равноправни у сваком смислу речи.

"Захтеви су понекад немогући кад је у питању политичка заступљеност. То што тражи Хртавска значило би као да они имају више права него све друге националне заједнице, а то је просто игра бројки и немогућа је", наводи Омеровић.

Верује при томе да ћемо у наредном периоду "спустити лопту".

"Верујем да ће се страсти смирити, чули смо уосталом одговоре најодговорнијих људи, чули смо шта су из Немацке и САД поручили представницима Хрватске. Србија заиста ради све што је у интересу њених грађана, посебно представника националних мањина", навео је Омеровић и најавио измену закона која ће им обезбедити још већа права.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 01. новембар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи