Бибер: Хрватска изолована у својој позицији

Гостујући у Дневнику РТС-а, професор Флоријан Бибер каже да Србија има неке сигнале нестабилности поготову када је реч о блокади у вези са отварањем поглавља у преговорима са ЕУ.

"Али много већи фактори нестабилности, који су много битнији од оних у региону, јесте каква ће бити америчка администрација, каква ће бити атмосфера у ЕУ следеће године, биће избора у Немачкој, Француској – то је много битније, може изазвати много већи степен нестабилности него догађаји у региону", рекао је Бибер

Говорећи о томе како ЕУ поново учинити привлачном и правим гарантом стабилности, професор Бибер каже да, иако криза траје много година, имајући у виду грчку кризу, то није нешто заувек, и питање је у којој мери ће ЕУ наћи неки нови начин да буде популарна међу својим грађанима и за будуће чланове.

Осврћући се на блокаду поглавља, Бибер каже да не би давао превише значаја тој блокади, јер је отварање поглавља, како каже, симболички акт који Хрватска користи на симболички начин, више за унутрашњу политику.

Блокаде могу да се наставе, каже Бибер наводећи примере да је Словенија то урадила према Хрватској, а Италија према Словенији – свака земља која је већ члан то је користила према потенцијалним члановима. Према његовим речима, то је непожељно.

Сматра да је Хрватска прилично изолована у својој позицији и Немачка, која је блиска Хрватској, врши притисак, Аустрија такође, а реч је о земљама које су и за проширење и блиске Хрватској, а разочаране су поступком Хрватске.

"То може да доведе до даље блокаде у будућности, али то неће бити трајно; може продужити процес проширења, али га неће зауставити", рекао је професор.

Говорећи о датуму уласка Србије у ЕУ, Бибер каже да не треба говорити о годинама, јер улазак зависи од спремности Србије за реформе као и спремности ЕУ.

Двадесет година се говори о датуму и ниједан до сада није био тачан, истиче Бибер.

"Много је боље да се говори колико дуго може да траје тај процес, сигурно се неће завршити за пет-шест година, то је неизвесно, али да ли ће бити за осам, 10, 15 или 20 година, тешко је проценити јер не знамо како ће тада изгледати ЕУ", закључио је професор Бибер.