Мишчевић: Загреб није изнео јасне разлоге

"Прва ствар коју морамо очекивати од Хрватске и коју они морају да ураде је да званично, на састанцима Радног тела које се бави поглављима, представе своје захтеве”, рекла је Тања Мишчевић у изјави за Танјуг.

Мишчевић истиче да Загреб до сада није представио да ли постоји некакав захтев у вези са поглављем 26, а да све оно што се може видети у медијима, кроз различите изјаве из Хрватске, јесу само спекулације.

Објашњава да је потребно да Хрватска представи захтеве, односно питања, не Србији, већ државама чланицама ЕУ, да их Европска комисија прикупи, пошаље нашој страни, како бисмо на њих одговорили.

"Ми таква питања о уџбеницима или било чему другоме до сада нисмо добили", рекла је Мишчевић.

Шефица преговарачког тима поновила је да не зна шта би били захтеви Хрватске, јер се у поглављу 26 и не бавимо питањима која се у медијима ових дана спомињу.

"Питањима уџбеника, положајем националних мањина се бави посебан Акциони план, који је направљен тако што смо сели са представницима националних мањина и направили га компромисом свих", прецизирала је Мишчевић.

Тај план је, додаје, део поглавља 23, које је отворено и биће затворено тек на крају преговорачког процеса.

"Све су то спекулације из медија. Различити људи могу излазити са различитим предлозима, али за нас је валидно да хрватска влада на састанку Одбора за проширење, где су представници свих 28 држава чланица, изнесе питања и каже своје разлоге. Ми то до сада нисмо добили", поновила је Мишчевић.

Објашњење Хрватске за блокаду Поглавља 26 било је да нису имали став у моменту када је било отварање поглавља, истакла је Мишчевић.

Коментаришући тврдњу посланице Европског парламента Руже Томашић да Београд није спреман на решавање отворених питања са Загребом на билатералном нивоу, те да Хрватска стога нема друго решење већ да блокира преговоре Србије, Мишчевић каже да једино може да се сложи са тим да билатерална питања треба решавати билатерално, за шта је Србија спремна.

"Подвлачим, ако се у нечему слажем са Томашић, то је да билатерална питања треба да се решавају на билатералан начин, што је најефикасније, јер у преговорима немате основа нити подршку других држава чланица да решавате та питања", рекла је Мишчевић.

Она је истакла и да су за разговор две стране увек потребне - две стране, те да је у неколико наврата Србија показала спремност да разговара.

Мишћевић је указала да је изборни циклус у Хрватској почео још средином прошле године и да од тада са хрватске стране није било ни потребе ни жеље за таквим разговорима.

Како је рекла једино што постоји и што представља врло озбиљан документ јесте Декларација коју су потписалли премијер Србије Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, што је одлична основа за сва питања која се данас помињу.

"Ми смо изразили спремност да радимо даље на спровођењу Декларације, међутим из Хрватске нема одговора", закључила је Мишчевић.