Резолуција о руској пропаганди – хистерија између Запада и Москве?

Руски медији – телевизија Раша тудеј, новинске агенције Спутњик и Росотрудничество и фонд "Руски мир" – наведени су као претње Европској унији и њеним партнерима у источној Европи. У Резолуцији се рад руских медија поистовећује са активностима терористичких група, попут Исламске државе.

Ауторка резолуције Ана Фотига поручује да је та резолуција била неопходна, јер су активности Русије усмерене на компромитовање људи и дезинформације.

"Пропагандна политика Русије доноси претње за наш регион. Из Русије непрестано стиже порука да су средња и источна Европа природна сфера утицаја Русије. То подрива суверенитет тих држава. Русија поручује да су то пропале државе", наводи европосланица владајућих пољских конзервативаца Ана Фотига.

У резолуцији се наводи да је пропаганда Русије и исламистичких терористичких група против ЕУ све јача и да користи билатералне односе како би уносила раздор унутар европског друштва.

"То је једно изражавање политичке воље, ја бих рекла да је то знак хладноратовске хистерије која влада између Запада и Москве, и да смо сада регистровали висок децибел у тој хистерији, али ништа друго", сматра Љиљана Смајловић.

Иако резолуција има саветодавни карактер, она има снагу, оцењују у редакцији Спутњика у Србији, наводећи да је грађанима земаља који уважавају Европски парламент речено да је Русија непријатељ исто као и Исламска држава.

"Рецимо, ви сте новинар, ја сам новинар Спутњика, па сад кренемо у иностранство, многе земље имају право да процене, али не могу да објасне зашто не могу да вас пусте у земљу. Мене могу да не пусте: ја сам једнако опасна као и борци Исламске државе", каже главна уредница редакције Спутњик у Србији Љубинка Милинчић.

У Спутњику резолуцију оцењују лицемерном и кажу да неће имати утицаја на извештавање.

"Замислите оне земље које имају и Глас Америке и Слободну Европу и Дојче веле, да не набрајам читав низ медија који раде по свету укључујући и Русију, одједном забрањују једном медију да има свој став", истиче Милинчићева.

Љиљана Смајловић сматра да је то политички потез.

"Не бих то узела као релевантну анализу медија", каже Смајловићева.

Редакција Спутњика, која у Србији постоји више од годину и по, на свом сајту бележи реакције подршке јавних личности и колега новинара у Србији и региону.

Подршка стиже и од Међународне и Европске федерације новинара. Осуђују резолуцију као корак демонизације и цензуре и траже подршку међународних организација: Уједињених нација, Унеска, ОЕБС-а и "Репортера без граница".