Да ли ће ЕУ заборавити на Западни Балкан

Промене у свету, Брегзит и подизања ограда на европским границама посебно брину земље Западног Балкана. Прети ли му ребалканизација, то је била тема скупа који је одржан у Београду у организацији Центра за спољну политику. Учесници из седам земаља понудили су своје одговоре на политичке и економске изазове овог региона.

Брегзит и избор Доналда Трампа за америчког председника изазвали су земљотрес на европској политичкој сцени. Има ли у новој Европи места за Западни Балкан или Западном Балкану прети ребалканизација?

"Желели смо током конференције да се осврнемо на глобалне трендове, који утичу на ситуацију у региону, дакле колико ситуација и бројне кризе, којима је Европска унија заокупљена, утичу на све оно што се дешава у региону", рекла је Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику.

"Има један врло опасан талас скептицизма, либералног скептицизма у самом Западу. Стављам под упитник колико тај либерални модел може да преживи", каже Бодо Вебер из Савета за политику демократизације у Берлину.

Ведран Џихић из Аустријског института за међународну политику каже да сушински, имамо једну ситуацију, која се, по њему, може описати као једна врста вакуума, брисаног простора.

"Изгубили смо нормативни узор у Европској унији, која се налази у дубокој кризи. Ни сама не зна како ће да изађе из кризе, а у суштини наших друштава нисмо направили искорак ка отворенијем, слободнијем друштву", рекао је Џихић.

Да ли ће, заокупљена предстојећим изборима у својој главној осовини Париз - Берлин, Европска унија заборавити на Западни Балкан и успорити, па чак и зауставити процес проширења?

"Мислим да се ни једно, ни друго неће десити и то смо већ видели задњих 10 година. Било је замора од проширења, али процес је настављен, па чак и интензивиран", рекао је Бодо Вебер.

"Оно што је највећа опасност није то да Европска унија стане с проширењем, нити да се брзо прошири, што ЕУ мисли да би било опасно и рискантно, него је највећи проблем у томе да нема ни једног, ни другог решења. Дакле, нити проширења ЕУ, нити договора. У тој ситуацији могуће су све опције", каже Дејан Јовић са Факултета политичких наука у Загребу.

Неолиберална економија и глобализација су у дубокој кризи. Наш регион зато треба да ради на смањењу незапослености и развојању сопствених људских ресурса као предуслова за средњорочни развој, једна је од порука скупа у Београду.

Милица Увалић, професор економије Универзитета у Перуђи сматра да је важно применити фокусиранију индустријску политику, која би у ствари, како каже, мислила и о квалитету страних инвестиција. Она пита зашто подржати стране инвеститоре, а не домаће. 

Развој Западног Балкана је више него икада у рукама региона, поручују учесници скупа, али и додају да нас Европа ипак неће оставитина цедилу.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 28. октобар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи