Брнабић: Потребна већа међуопштинска сарадња

Највећи годишњи скуп локалних самоуправа, Скупштина Сталне конференције градова и општина у знаку највећих дилема пред крај године - како скоцкати локалну касу са повећањем плата и неизвесним приходима? Смернице са републичког нивоа су јасне.

Брнабићева је указала да је у Србији велика разлика између локалних самоуправа, јер има оних које су јако велике, док су друге мале, али све треба да пружају исти ниво услуга.

"Зато је важна већа међуопштинска сарадња како би се мањи ослањали на веће и са мање ресурса могли да ураде више ствари", нагласила је Брнабићева.

Додала је да је то питање покренуто изменама и допунама Закона о локалним самоуправама, али да је важно донети и стратегију децентрализације јер ће она омогућити да се сведу рачуни куда и како да се после две или три деценије иде даље.

Према њеним речима, локална самоуправа је та која је најближа грађанима и ако она није успешна, без обзира шта све Влада предузима, ни држава неће бити успешна.

Брнабићева је предложила да се у наредних неколико недеља пре нацрта, прво направи концепт стратегије децентрализације и да се о њему јавно расправља, како би био постигнут консензус око нацрта и он био комплетан.

Навела је да ће у наредном периоду заједно са СКГО радити на завршетку реформи система финансирања локалних самоуправа, потсетивши да је усвајање Закона о финасирању локалних самоуправа био први корак ка тој реформи.

Према њеним речима, сада се ради на доношењу закона о таксама и накнадама који ће утицати на сопствене приходе локалних самоуправа.

Видеће се како ће ти закони утицати на буџете локалних самоуправа, али ће се тражити начини како да се не угрози њихово одрживо финансирање, као и ниво услуга које оне пружају.

"Подршка ЕУ" 

Градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да локалне самоуправе морају више међусобно да сарађују, али и да буду сервис грађана и да се боре за нова радна места и инвестиције.

Нагласио је посебно значај и улогу у томе Београда, јер српска престоница представља 40 одсто БДП-а Србије.

Према његовим речима, у Београду тренутно има 500 активних градилишта која запошљавају домаћу радну снагу.

"Зато су сарадња и комуникација веома важне и град Београд ће увек подржати рад СКГО", тврди Мали.

Заменик шефа делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт напоменуо је да ће ЕУ наставити да пружа и финансијску и политичку подршку Србији на њеном путу ка ЕУ.

Навео је да је до сада Србија остварила значајне резултате, када је реч о постигнутим реформама и привлачењу инвестиција.

Подсетио је да су отворена четири преговарачка поглавља и да се у наредним недељама очекује отварање још неколико и да ће грађани имати користи од тога.

Бендикт сматра да је ЕУ кључни партнер Србије и да је 73 одсто инвеститора у Србији из те заједнице.

Подсетио је да је у протеклих 15 година ЕУ у Србију инвестирала око три милијарде евра бесповратне помоћи кроз многе пројекте, од којих је око 300 милиона евра било намењено локалу.

Према неговим речима, опредељено је и око 30 милиона евра који ће у наредном периоду бити подршка малим предузећима за јачање конкурентности, као и 2,5 милиона евра за питања како привући више инвеститора.

Тврди и да Србија треба да настави са фискалном консолидацијом, као и да је потребна већа правна предвидивост и бржи рад судова јер је то важно инвеститорима, али и да смањи бројна парафискалне намете којих је тренутно више од 400.

Проблем је, кажу општинари, што и када знају шта су приоритети нису сигурни са колико прихода могу да рачунају, јер се ускоро доносе два закона - о таксама и накнадама, од којих умногоме зависи пуњење локалних буџета.

"Надам се да више неће бити смањења, јер не видим шта би могло више да се смањује, наравно увек постоји простор да се још нешто укине за локалну самоуправу, али ако би до тога дошло то би довело у проблем све постојеће функције општина и градова", истиче председник општине Праћин Саша Пауновић.

Владан Васић, градоначелник Пирота, сматра да локалне самоуправе не треба да се плаше с обзиром на то да је до сада у локалним самоуправам важило да су оне саме одређивале разне врсте накнада .

"То је представљало проблем за инвеститоре. Биће проблем ако тачно нумеришу накнаде, а не да ставе неки оквир којим би могли да се крећемо", истиче Васић. 

Председника општине Богатић Ненада Бесеровац највише брине маса зарада која се ограничава на претходну годину.

"Уз инструкцију да ми мора да планирамо повећање процента код запослених у културним установама, код предшколских установа и социјалних установа", додаје Бесеровац. 

На данашњој конференцији учествовали су представници владиних и невладиних организација и институција, међународних организација, дипломатског кора, као и донаторских институција.

Одржавање овогодишње скупштине је финансијски подржано из средстава пројеката "Институционална подршка СЦГО-друга фаза" коју финансира Швајцарска агенција за развој и сарадњу и средствима програма "Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ-друга фаза", коју финансира Влада Шведске.