Приштина и даље условљава – прво повратак Српске листе па формирање ЗСО

У односима Срба и Албанаца у косовској влади ништа ново. Срби су за убрзање формирања Заједнице српских општина, док Албанци траже од Срба да најпре одмрзну своје учешће у институцијама. 

Не попуштају ни једни ни други. Срби се позивају на слово Бриселског споразума преузете обавезе Приштине. Албанци у косовској влади, с друге стране, кажу да неће бити Декрета о формирању Заједнице, и да ће радити у складу са одлуком Уставног суда.

Српски представници кажу да су захтевом о декрету за формирање Заједнице пружили руку за проналажење компромиса. 

"Ми смо само тражили да се спроведе оно што смо договорили коалиционим споразумом, очигледно је да и даље постоји расположење да се настави иста таква клима као што је била раније, односно да се не испуњава оно што смо се договорили. Ми ћемо наставити своју политичку борбу свим средствима и сигурно се нећемо помирити с тим што очигледно не постоји добра воља да се спроведе оно што је договорено", каже потпредседник косовске владе Бранимир Стојановић.

"Договорено је у Бриселу да се принципи имплементирају. Имплементација принципа договорених у Бриселу, потписаних од стране два премијера, предвиђа да се они у косовски систем имплементирају. Дакле, одлуком косовске владе треба да се спроведе тај део споразума. Не разумем у чему је проблем", каже Љубомир Марић, министар за локалну самоуправу.

Одбијајуће ставове албанских представника у влади о Заједници српских општина, у Приштини гледају кроз призму припрема за могуће ванредне парламентарне изборе, који би могли да уследе на пролеће. А у Београду?

"Сматрам да је покрајинска влада наравно власна да своја унутрашња политичка питања решава са коалиционим партнерима и аутономно води своју политику, све док та питања не задиру у теме које су везане за суверенитет и територијални интегритет Републике Србије", каже Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ.

Приближавању ставова српских и албанских представника у влади о ЗСО за сада не доприноси ни Споразум Београда и Приштине о телекомуникацијама.

У Приштини кажу да је добијање телефонског префикса +383 услов за формирање Заједнице. Према договору, телефонски код који Србија додељује Косову треба да буде формално озваничен 15. децембра.