Николић: Настављамо да се ослањамо на Русију, нећемо увести санкције

Председник Томислав Николић изјавио је да Србија наставља да се ослања на Русију и да никада неће увести санкције Русији без обзира на притиске.

Николић је нагласио да "не желимо да нам други бирају пријатеље, као што их ни ми не бирамо другима".

"Увек ћемо се залагати да се неспоразуми у међународним односима решавају дијалогом, на миран и достојанствен начин", рекао је Николић у Ректорату Универзитета у Београду, на отварању Развојног центра Руског географског друштва у Србији..

На свечаности у Ректорату потпредседник Руског географског друштва Владимир Колосов уручио је Николићу чланску карту тог друштва.

Том приликом Николић је навео је да је Русија држава без чијег става нема решавања ниједног важног међународног питања.

"Свесни смо да без сарадње са Русијом не бисмо могли у пуној мери да остваримо наше државне интересе међу којима је најважнији очување нашег суверенитета и територијалног интегритета, посебно пред међународним организацијама", рекао је Николић.

Председник сматра да је отварање Развојног центра Руског географског друштва корак који представља конкретизацију нашег стратешког партнерства и потврду чврстих узајамних веза у српско-руским односима.

"За нас је то јасан сигнал да је Србија постала важна тачка ослонца у геостратешким размишљањима Русије, која је била један од наших најважнијих ослонаца током готово читаве наше историје", тврди Николић.

Према његовим речима, веома богата и садржајна историја српско-руских односа, нажалост, још није до краја истражена.

Николић је напоменуо да је сарадња Србије и Русије изузетно дубока и слојевита и да би је требало сагледавати кроз низ комплексних друштвених појава и слојевитих и међузависних веза и односа укорењених у наша срца.

Руско географско друштво, каже Николић, једно је од најстаријих географских друштава на свету, основано 1845. године указом цара Николаја Првог, чијем Савету покровитеља председава председник Русије Владимир Путин.

Николић је рекао да је Српско географско друштво прво географско друштво на Балканском полуострву, да га је 1910. године основао Јован Цвијић, који је био његов први председник, те да је главни задатак друштва био да негује контакте са суседним наукама и истражује Балканско полуострво.

Објаснио је да је Развојни центар Руског географског друштва у Србији већ реализовао више пројеката на територији Србије и Русије, а посебну пажњу поклања развоју едукативних и социјалних програма за потребе студената из две државе.

Циљеви које је поставио Развојни центар, како каже Николић, јесу размена студената, подршка и организација заједничких истраживачких, научних, промотивних и издавачких активности који ће, наводи, несумњиво допринети даљем развоју српског друштва.

Николић је претходно посетио изложбу радова фото-конкурса "Најлепша земља" у холу зграде Ректората.

Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је на свечаности да је отварање Развојног центра Руског географског друштва у Србији логичан наставак динамичног развоја српско-руских односа, чему председник Србије Томислав Николић даје огроман допринос.

Чепурин каже да је Србија друга земља у којој је отворено представништво Руског географског друштва, те да је то корак на путу ка стварању толико неопходне хармоније у свету.

На свечаности је декан Географског факултета Дејан Филиповић уручио повељу факултета за дугогодишњу успешну сарадњу потпредседнику Руског географског друштва и председнику Међународног географског савеза Владимиру Колосову.

Председник Развојног центра Мирољуб Милинчић рекао је да је иницијатива за отварање тог центра покренута 2015. године, те да се већ спроводе пројекти.

Милинчић, који је Споразум о сарадњи Руског географског друштва и Развојног центра Руског географског друштва у Србији потписао са Колосовом, рекао је да се уговором обавезују да ће радити још више и ефикасније, са моралном обавезом да служимо интересима Србије и Русије.

На свечаности, на којој је прочитана порука председника Руског географског друштва Сергеја Шојгуа, речено је да Руско географско друштво има 20.000 чланова, а годишње реализује више од 400 пројеката.