Посланици о амандманима на закон о финансирању локалне самоуправе

Скупштина Србија наставила је вечерас рад расправом о амандманима на предложене измене Закона о финансирању локалне самоуправе које предвиђају прерасподелу средстава са локала на Републику. На тај предлог закона поднета су 24 амандмана.  

Министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић оценила је да амандмани на Предлог закона о изменама закона о финансирању локалних самоуправа нису озбиљни јер њихова поента није био равномеран регионални развој.

Каже да се појединим амандманима предлагало да се Београду повећа учешће у порезу на зараде у односу на закон из 2011.

Иначе, Предлогом Закона о изменама Закона о финасирању локлане самоуправе предвиђено је да од укупних пореза на зараде који се исплаћују локланим самоуправама уместо садаšњих 80 одсто, градовима убудуће остаје 77 одсто, а опšтинама 74 одсто, док се Београду приходи смањују виšе, да уместо 70 одсто остаје 66 одсто.

"Ово нису били озбиљни амандмани и то говори да је цела расправа од 72 сата била једна фарса која доказује да равномерни регионални развој овде није била поента", рекла је Брнабић у скупштини.

Истакла је да се током доношења измена Закона о финансирању локалних самоуправа водило рачуна да најмање буду погођене најсиромашније локалне самоуправе.

Брнабић је подсетила да је Београд поднео највећи терет, јер има највеће приходе од пореза на зараде.

Каже да је појединим амандманима предложено да се Црној Трави у најбојем случају да 77 одсто, а Београду 87 одсто, додајући да не разуме зашто су посланици имали жељу да награде Београд у односу на друге општине и градове.

Раније данас, посланици су расправљали о избору судија који се први пут бирају на ту функцију и избору заменика јавног тужиоца. Посланик СНС-а Александар Марковић рекао да подржава све кандидате који су предложени за судије и заменика јавног тужиоца и да не сумња у биографије.

"Убеђен сам да ћемо данас изабрати добре кандидате на те функције", рекао је Марковић одбацујући критике опозиције.

Наводећи да је власт наследила девастиран систем правосуђа, Марковић је истакао да се сада ради на томе да се врати поверење грађана и да се подигне ниво квалитета рада.

Он је додао да СНС чини свакодневне напоре да Србија постане модерна, уређена земља.

И Александар Мартиновић из СНС-а је одбацио тврдње да су Високи савет судства и Државно веће тужилаца "продужене руке власти или највеће политичке странке".

"То напросто није тачно", истакао је Мартиновић.

Током расправе, Мартиновић је питао ВСС када ће бити донет правилник о критеријумима и мерилима за избор судија будући да је скупштина усвојила измене Закона о судијама које предвиђају обавезу испитивања кандидата.

"Те одредбе се примењују од 1.септембра 2016, а правилник још увек није усвојен", рекао је Мартиновић.

Посланица ДС-а Маја Виденовић је указала да у извештају ЕК о напретку Србије стоји забрињавајуће ниска оцена из области правосуђа.

Навела је да у том извештају стоји да представници власти и даље јавно коментаришу суђења и истраге које су у току, што како се наводи, представља умањивање независности правосуђа.

Виденовић сматра да је симбол удара на правну државу и владавину права скандал који се догодио током изборне ноћи 24. априла када је "организована група бандита сручила део центра Београда".

Посланица СРС-а Вјерица Радета сматра да правосуђе у Србији никада није било самостално и независно.

Она је питала зашто и у којој фиоци стоји кривична пријава Зорана Красића (СРС) која је поднета Тужилаштву за организовани криминал против Томислава Николића и екипе професора који су му дали диплому иако, тврди, није положио ниједан испит.

Такође, питала је и шта је са кривичним пријавама против челника бивше и садашње власти који су учествовали у припремама или потписивању Бриселског споразума.

"Док год немамо одговоре на ова питања, не можемо говорити о самосталном и независном правосуђу", рекла је Радета.

Посланик СДС-а Марко Ђуришић рекао је да та посланичка група неће дати поверење кандидатима, не због њих већ због сумње у процес.