Ђурић: Дијалог од самог почетка има хроничну бољку

Марко Ђурић је у разговору за Танјуг и портал "European Western Balkans" рекао да Приштина настоји да сваки договор политички и медијски злоупотреби за учвршћивање независности Косова и да таква настојања негативно утичу и на динамику разговора и на спровођење онога што је договорено.

Додаје да политичари из Приштине у последње време учествују у кампањи којом настоје да убеде међународну заједницу да је бриселски дијалог неуспешан, и да зато треба извршити притисак на Србију да призна једнострано проглашену независност Косова.

"Дијалог јесте недовољно ефикасан управо зато што Приштина у њему од самог почетка има агенду која је потпуно супротна принципу преговарања 'у доброј вери'", истакао је Ђурић, који ће о овим темама говорити и на предстојећем Београдском безбедносном форуму, од 12. до 14. октобра.

Додаје да Београд, са друге стране, има јасну позицију да договореним решењима неће ни имплицитно ни експлицитно признати независност Косова, али је спреман на компромисна решења којима би живот грађана у нашој јужној покрајини био потпуно нормализован.

Жалосно је, оцењује, што преговарачи Приштине интересе грађана константно подређују такозваним државотворним циљевима.

Упитан како види крајњи резултат дијалога и шта за њега представља "свеобухватна нормализација односа" која се тражи од Србије кроз поглавље 35, Ђурић понавља да је, ако се занемари чињеница да је питање статуса тачка трајног неслагања, могуће решити огроман корпус проблема, што ће живот грађана учинити бољим.

Подсећа да се у Бриселу симболично преговара на Тргу Роберта Шумана, који носи име по архитекти онога што је у међувремену прерасло у Европску унију, те да је Шуманова премиса била да решење за међунационалне сукобе на нашем континенту мора бити – европско.

"Ако и Београд и Приштина искрено желе да у зони свог утицаја створе истински европска друштва, онда ће и капацитет за сарадњу тих друштава бити неограничен, без обзира на то што ми КиМ називамо нашом српском покрајином, а косметски Албанци државом", рекао је Ђурић.

"Нормализација односа вредносно питање" 

Није, међутим, уверен да садашња албанска политичка елита у Приштини има жељу и капацитет да такво друштво створи, јер је већина њих заробљена у старе националистичке и шовинистичке обрасце који су управо супротни ономе чему савремена Европа тежи.

"Зато за мене свеобухватна нормализација није политичко питање у ужем смислу већ пре свега вредносно питање", рекао је Ђурић.

Упитан који су следећи кораци које ће предузети Влада Србије у процесу дијалога, Ђурић је рекао да је Београд у овом тренутку заокупљен питањима примене онога што је договорено у досадашњим фазама дијалога.

Наводи да је Влада Србије доследно и искрено опредељена за мир, те да се нада да то више никоме не мора да доказује, и истиче да је мир најзначајнија тековина дијалога Београда и Приштине, иако српско становништво на Косову и Метохији и даље спорадично бива мета напада екстремиста.

Међутим, додао је да је чињеница је да је код грађана створен утисак да су политички лидери способни да спорна питања решавају дијалогом, те да је алтернатива дијалогу повратак у времена када су се несугласице решавале оружјем, а којих се сви нерадо сећамо.

Подужи каталог нерешених питања 

Ђурић је рекао да је пред нама подужи каталог нерешених питања која се морају наћи на преговарачком столу, а да су нека од њих кључна за будућност српско-албанских односа и положај и права српског народа на Косову и Метохији.

"Ми смо већ отворено поручили да, између осталог, морају бити расправљена питања имовине и положаја СПЦ-а и српске културне баштине на КиМ. Без решавања тих питања не можемо се надати ни значајнијем привредном расту на Косову и Метохији нити трајном стишавању међунационалних тензија", навео је Ђурић.

Ђурић је причао за Танјуг и портал "European Western Balkans" уочи Београдског безбедносног форума, који ће ове године кроз низ панела покушати да одговори на питање "Да ли ће демократија преживети кризу светског поретка".

Ђурић ће говорити о будућности дијалога Београда и Приштине на панелу на којем ће говорити и Тања Мишчевић, Пјер Мирел, Бајрам Гецај.

Каже да је Београдски безбедносни форум једна од ретких прилика да се регионални изазови сагледају у ширем, геополитичком контексту, али и да се о постконфликтним процесима разговара рационално, хладне главе и без уплива предизборним интересима вођене дневне политике.

"У време када се широм региона могу чути ратни покличи, скупови попут овога су оаза разума и прилика да се они који су забораву склони подсете колико трагичне могу бити последице дестабилизације и изостанка дијалога", рекао је Ђурић.